Na početku avgustovskog letnjeg režima rada Mašine, donosimo prevod intervja sa Dejvidom Harvijem (David Harvey), profesorom na Univerzitetu Njujork, jednim od najuticajnijih profesora antropologije, geografije i urbanih studija koji se, već više od četiri decenije bavi kritičkim studijama Marksovog Kapitala.
Borba koju vodi radnički pokret u Francuskoj protiv donošenja novog zakona o radu, suočena je sa agresivnim odgovorom vlasti. Dok militarizovana policija vrši sve veću represiju nad demonstrantima, konzrvativni mediji igraju odlučujuću ulogu u odbrani elita na vlasti i njihovih zakonskih reformi. Tako je i do nas ovaj značajni protestni pokret došao samo kao slika “nereda” koji prete nedevnom Evropskom prvenstvu u fudbalu, dok je analiza o njegovim strukturnim razlozima u potpunosti izostala.
Otpor projektu Beograd na vodi, je kroz akcije koje organizuje inicijativa Ne da(vi)mo Beograd doveo do najmasovnijih protesta u poslednjih petnaest godina. I dok masovnost, ali i nejasnoće u političkoj artikulaciji protesta pozivaju na dalje analize i pokušaje usmeravanja pokreta, i dok je mogućnost politizacije protesta i dalje otvorena (ali i sasvim neizvesna), jedno je sasvim sigurno – ona se može desiti samo jasno levom politizacijom. Vidimo se na protestu!
Proporcijalni odnos evropskih integracija i radnih prava je sve vidljiviji. Što smo bolji učenici i bliži Evropskoj uniji to su radna prava niža, a eksploatacija rada veća. Količina sloboda raste samo investitorima čija se komocija gradi na leđima radnica i radnika koji su sistemski maltretirani.
Prvi maj simbolizuje borbu za ostvarivanje radničkih prava, za bolje uslove života i rada celokupnog društva. Iako je decenijama ovaj datum obeležavan u atmosferi slavljenja dostignutog stepena radnih prava i životnog standarda, već godinama unazad situacija je sasvim suprotna. I ove godine širom sveta biće organizovani protesti na kojima će ljudi zahtevati promene političkog sistema, očuvanje tekovina socijalne države i podizanje nivoa radničkih prava. Sa sličnim zahtevima Levi samit Srbije organizuje prvomajske proteste u Beogradu i Subotici.
Video rad „O solidarnosti“ (2013) bazira se na istraživanju sprovedenom u Beogradu i Zagrebu tokom 2011. i 2012. godine i radio-drami pod nazivom „O solidarnosti: Zašto je važno misliti o studentskim protestima 30 ih godina XX veka“ produciranoj i izvedenoj u okviru UrbanFestivala 2012 u Zagrebu. Njegova osnovna namera je da se aktualizuje deo zaboravljene istorije revolucionarnih studentskih borbi u Kraljevini Jugoslaviji i istakne međusobna povezanost studenata, njihova borba, komunikacija i solidarnost koja je često išla i van granica studentskog pokreta.
Sudeći prema podacima koji se mogu videti u „Indeksu rodne ravnopravnosti u Srbiji“ za 2016. godinu i u publikaciji „Žene i muškarci u Republici Srbiji“ koju je Republički zavod za statistiku izdao 2014. godine, u domenu rada razlika u položaju između muškaraca i žena u Srbiji je daleko lošija nego većini drugih evropskih zemalja. Rodni jaz je najveći u oblasti podele i kvaliteta rada, čak duplo veći od onog u Evropskoj uniji.
Dario Acelini (Dario Azzelini) je teoretičar i politički aktivista koji živi na relaciji Berlin – Karakas. Tokom njegove nedavne posete Beogradu i učešću na konferenciji „Vratimo socijalizam u igru“ imali smo priliku da razgovaramo o različitim temama kojima se bavio u svom radu – od toga zašto je Maduro izgubio izbore, preko odnosa umetnosti i politike do radničkih preuzimanja fabrika po Evropi.
Kada građanski desničari govore o pravima žena, njihov suštinski cilj jeste da dokažu da je položaj žena u društvu zadovoljavajuć, ili čak privilegovan, te da je rasprava na tu temu izlišna i vredna ismevanja. Verbalne strategije kojima se desničari i njihovi simpatizeri u tome služe uglavnom se svode na omalovažavajuće tvrdnje da žene ne razumeju da sporne izjave zapravo i nisu seksističke, kao i da žene preteruju u borbi za svoja prava.
Predstava „Crvena ljubav“ koju režira Olga Dimitrijević, nastala je po motivima ruske spisateljice i revolucionarke Aleksandre Kolontaj i govori o revolucionarnoj ideji ljubavi, odnosno dovodi u pitanje patrijarhalne i kapitalističke društvene mehanizme koji su oblikovali današnje ljubavne odnose i proizveli njihove, još uvek aktuelne, društvene forme.
Početkom decembra 2015. godine u organizaciji Centra za politike emancipacije u Domu omladine Beograda održana je konferencija „Vratimo socijalizam u igru: elementi za promišljanje socijalističke alternative“. Izlaganja sa ove konferencije su jedan od rezultata višemesečnog istraživačko-obrazovnog rada grupe mladih teoretičara i teoretičarki i aktivista i aktivistkinja, koji su radili na predlozima za promišljanje socijalističke alternative.
Pre pedeset godina u masakru je nestala nekada jedna od najvećih radničkih organizacija na svetu – Komunistička partija Indonezije. Stotine hiljada ljudi je ubijeno a oni koji su preživeli dugogodišnje robije i potomci žrtava žive na marginama društva zasnovanog na snažnoj antikomunističkoj propagandi. Osim toga, krvavi slom indonežanskog antiimperijalizma govori mnogo i o agresivnosti globalnog kapitalizma.
Nacrt zakona o javnim okupljanjima svojim odredbama ne štiti građane i ne doprinosi podsticanju javnog iznošenja stavova. Upravo suprotno, predloženi zakon će služiti zaštiti vladajuće klase od potencijalnog rasta protestnih aktivnosti usled narastajućeg socijalnog nezadovoljstva.
Projektovanje sopstvenih nada i strahova na pokrete i borbe koji se dešavaju van lokalnog konteksta je česta pojava na levici. Iako se u tekstu razmatra primer, za naše prilike veoma razvijene, Nemačke leve scene, uz često tek minimalne korekcije ovakva analiza bi se mogla primeniti i na razumevanje lokalne levice.
Postojeći institucionalni okvir u velikoj meri ukida mogućnost učešća građana u donošenju odluka važnih za društvo. Ipak monopolizacija upravljanja državom i njenim otuđenim institucijama, za levu politiku ne mora nužno da znači potpuno odustajanje od iste. Promišljanje alternativnog socijalističkog i demokratskog načina upravljanja za novu levicu podrazumeva izgradnju i preraspodelu kapaciteta kako bi stvorila mogućnosti šire participacije u borbi i prostor za saveze sa bliskim grupama.
Ko je revolucionarni subjekt, kojim se sredstvima boriti i kakav jezik koristiti …? Ove i mnoge druge dileme leve politike iznova traže nove perspektive i drugačije imaginacije.
Mirto Bolota, koordinatorka grčke organizacije Solidarity for All, učestvovala je nedavno na konferenciji „Mesto levice u Evropi danas“. Oslanjajući se prvenstveno na zalaganje aktivista, Solidarity for All doprinosi distribuciji namirnica, zdravstvene i pravne pomoći ugroženom stanovništvu Grčke i velikom broju izbeglica, istovremeno sprovodeći kampanju namenjenu promeni stavova javnog mnjenja u Grčkoj i u EU prema aktuelnom sistemu. U Beogradu smo s Bolota razgovarali o aktuelnoj situaciji, razlozima za postojanje pokreta i organizacije za solidarnost, kao i političkom potencijalu društvenog umrežavanja.
Razvoj koji je slovenačka levica prošla u prethodnih nekoliko godina, od studentsko-teorijskih kružoka i projekata preko učešća na radničkim protestima i pokretima do formiranja stranke IDS potom izborne koalicije Združena levica i konačnog ulaska u parlament, svakako je značajna epizoda u razvoju nove levice u regionu.
Obeležavanje Petog oktobra je na svoju petnaestogodišnjicu svedeno na nivo marginalnog dešavanja. Jedna tribina, nekoliko okruglih stolova i jednako malo saopštenja i venaca bili su dovoljni za kratke i dosadne medijske priloge o značaju ovog datuma. Nad izbledelom slikom Petog oktobra malo ko tuguje, a to svakako nisu nekada zaraćene političke elite koje danas jednako služe interesima ekonomskih elita te zajedničkim snagama nastavljaju sa neoliberalnim reformama.
Kako repolitizovati koncept klase i kako danas misliti i praktikovati klasnu politiku? Između svakodnevne borbe za nadnice, stanovanje, penzije, socijalno osiguranje i pokušaja ponovne univerzalizacije same uloge (radničke) klase, novi društveni pokreti, novi i stari sindikati, te masa nevidljivih prekarnih radnika i radnica povučenih iz društvenog života, pokušava da artikuliše klasnu borbu u novim okolnostima.
Stabilni ekonomski rast Nemačke za cenu ima i sve veću socijalnu nejednakost stanovništva. Neoliberalno restrukturiranje dovelo je do rapidnog smanjenja stalno zaposlenih radnika, dok je broj prekarnih, privremeno zaposlenih naglo rastao. Uprkos novim zakonima koji otežavaju ostvarivanje prava radnika, talas štrajkova tokom ove godine je doveo u pitanje ekonomski model Nemačke.
