Nakon četiri godine konstantnog rada, redakcija Mašine je tokom 2018. godine nastavila sa razvojem sopstvene infrastrukture, povećanjem kritičkog medijskog sadržaja, razvijanjem njegovih različitih formi, od vesti do video produkcije, jačala medijski aktivizam na levici i konačno družila se sa svima vama uživo na našim javnim tribinama koje smo organizovali u nekoliko gradova Srbije.
Drage čitateljke i čitaoci i ovaj put smo vam pripremili naše cegere, šolje i bedževe za uspešan početak Nove godine koje možete dobiti uz skromnu donaciju kojom pomažete nastavak rada portala Mašina.
U toku je akcija prikupljanja pomoći za Milana Jovanovića, novinara portala Žig Info, kome je prošle nedelje zapaljena kuća.
Emitovana je i poslednja epizoda serije „Jutro će promeniti sve“ koja se mesecima unazad prikazuje na RTS-u konfrontirajući se sa dominantnim srednjovekovno-nacionalističko-revizionističkim pandanima. Serijal „Jutro će promeniti sve“ na javnom servisu progovara o strukturnoj nesigurnosti mladih, njihovoj besposlici, besperspektivnosti, stambenom problemu, patrijarhalnoj stezi, i konačno, o sebi samima.
Na današnji dan 1994. godine s radom je počela BK televizija. Ova privatna televizija, osnovana od strane porodice Karić, devedesetih je bila instrumentalizovana u cilju postizanja političkih ciljeva svojih vlasnika koji su tada bili u bliskim vezama sa režimom i SPC. Televizija gubi licencu za rad 2006. godine zbog kršenja zakona o radiodifuziji te ubrzo … Read more
U sredu od 19h, u Gradskom kulturnom centru Užice portal Mašina organizuje javni razgovor o kulturnim i obrazovnim politikama u Srbiji, kao i o ulozi medija u odnosu na te oblasti.
Sa svakom novom sezonom gledanijih rijaliti programa javnost u Srbiji se dodatno uzburka nizom reakcija, kako onih koji kude, tako i onih koji brane ove emisije. Ono što često izostane je šira analiza uzroka i posledica postojanja rijalitija.
U tržišnoj trci pobeđuju mediji koji se pokoravaju logici: što dramatičnije, što krvavije. To, međutim, posredstvom odnosa pamćenja i odlučivanja, pogoduje desničarskim politikama.
Danas su poginula dva radnika na gradilištu Beograda na vodi, a državni vrh, gradski čelnici i rukovodstvo Belgrade Waterfront-a se i dalje nisu udostojili da javnosti pruže relevantne informacije o ovom slučaju.
U izlaganju koje je održao na Edinburškom TV festivalu, pre nekoliko dana, lider britanskih Laburista Džeremi Korbin je izneo niz kritika na račun medijskog establišmenta i medijskih politika Britanije. Oporezivanje internet giganata, veće slobode i plate za novinare i veća društvena kontrola nad medijima su neki od predloga za buduće uređenje medijskog polja.
Šta povezuje medijske letnje šeme nezavisno od toga da li se govori o Kosovu, FalconHeavy raketama, obeležavanju beskućnika QR kodovima ili o gostovanju Milana St. Protića?
Drage čitateljke i čitatelji, punih četiri godine smo sa vama, analiziramo društvo i izveštavamo o važnim događajima iz leve perspektive.
Kolegijum Programa 202 Radio Beograda je juče povodom najava izmena u funkcionisanju ovog dela javnog servica Srbije zatražio podršku javnosti putem saopštenja preko Fejsbuka. U međuvremenu su taj dokument kao i stranica na kojoj se nalazio uklonjeni s te društvene mreže.
Juče je u Beogradu predstavljen pravni vodiš za novinare „U pravu si!“. Ova online platforma je prezentovana u okviru javnog razgovora između novinara i novinarki, predstavnika medijskih udruženja i sindikata u okviru projekta koji je realizovala Fondacija Slavko Ćuruvija u saradnji sa portalom Mašina.
Radni položaj medijskih radnika i radnica u Srbiji najveća je prepreka ideji o slobodnom novinarstvu. Osim otovorene represije na javne servise, vlasnička struktura privatnih medija u tesnoj je sprezi s vladajućim strukturama. Nezavidan, prekaran položaj potplaćennog medijskog radništva ostavlja malo prostora za izveštavanje u javnom interesu.
Povodom izlaska 1001 broja Kikindskih novina danas će u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu biti organizovan prigodni skup na kojem će ujedno biti i pokrenuta kampanja „Branim Kikindske – Za narednih 1000 brojeva!“.
Tumačenja uzroka cenzure i/ili autocenzure u medijima retko idu dalje od pitanja uređivačke politike – slično korupciji, medijska nesloboda predstavlja se kao usud, moralno posrnuće trenutno aktuelnih ovih ili onih političara, urednika, novinara… Ono što uporno izostaje, makar iz dominantnog javnog diskursa, jeste priča o uslovima u kojima ljudi ne samo rade već i žive. Da li pitanje slobode uključuje i probleme neplaćenog rada, organizovanja radnog/slobodnog vremena, mogućnosti i podsticanje učešća u borbi za poboljšanje sopstvene pozicije – ko može sebi da priušti da bude „slobodan“?
Korporativni zagrljaj guši sposobnost medija da štite javni interes. Alternativa je da novinarstvo postane javno dobro.
Mnogobrojne su preprepeke na putu ka uspešnom sindikalnom organizovanju radnica i radnika u medijima. Njihovo prevazilaženje je neophodno kako zarad boljeg ekonomskog i profesionalnog položaja novinara, tako i zarad kvalitetnog informisanja o temama od presudnog značaja za položaj radništva.
Da li danas možemo govoriti o buržoaskoj propagandi i kako dolazi do fašizacije društva? U četiri nastavka ovog teksta Nebojša Milikić analizira diskurs savremenih medija i njegove političke implikacije na društvo.
Novinar Dojče velea, Nemanja Rujević, odlučio je da se pozabavi problematikom aktuelne populacione politike i procenio da je smisleno da o tome debatuju dva autora suprotstavljenih ideoloških pozicija. Činjenica da o gorućoj temi vezanoj za položaj žena diskutuju isključivo muškarci, sa sve potrebom da se, preko i pomoću prenebregavanja feminističke perspektive, tenzija proizvede na račun toga što je jedan sagovornik liberatarijanac, a drugi levičar, govori o tome da ciljevi debate nisu bili edukovanje javnosti i iznošenje opozicionih stavova na ovu temu, već zabava.
