Na sednici lokalne skupštine sazvanoj na inicijativu građana, privrednika i predstavnika ekoloških organizacija svi odbornici glasali da se obustave aktuelna i zabrane buduća istraživanja rudnih sirovina na teritoriji njihove opštine.
Hrana će biti sve skuplja ukoliko se ne inicira temeljna promena poljoprivredne proizvodnje.
Organizovani i u borbi istrajni seljaci ponovo su naterali desničarskog premijera Indije Narendru Modija na povlačenje.
Da li indijski pokret poljoprivrednika može dovesti u pitanje legitimitet i moć Narendre Modija?
U Indiji već gotovo mesec dana traju protesti protiv neoliberalnih mera koje radnicima nameće desničarska vlada. Protesti su počeli generalnim štrajkom, a nastavili se šetnjom stotina hiljada poljoprivrednika ka Nju Delhiju, na čijem rubu su se demonstranti ulogorili.
Kupovina lokalne hrane i prehrambenih proizvoda preko interneta od malih proizvođača pokazalo se kao alternativa u doba pandemije koronavirusa. Uprkos nizu prednosti takve proizvodnje i prodaje, sistem favorizuje krupne aktere i njihove profite.
U sred krize izazvane epidemijom korone, hiljade Rumuna čeka u redovima na aerodromima u zemlji da bi otišli na rad u Austriju ili Nemačku. Prizori su šokantni. Cela zemlja je u karantinu i posmatra iz svojih domova kako njihove sugrađane glad isteruje iz kuća. I vidi kako države ugovaraju prevoz jeftine radne snage putem vazdušnih mostova. Ovo je ropstvo, nije ropstvo, to je njihov izbor! Takva debata se vodi na rumunskim društvenim mrežama. Ali čekajte, ovo je nešto novo: ovo je evropski proletarijat bez zemlje, bez prava. Operacija „Špargla“ otkriva mnogo istine, više nego što možemo da podnesemo.
Pandemija koronavirusa pogađa poljoprivredni sektor širom sveta. Izazovi pred poljoprivrednicima su raznovrsni, preti manjak prehrambenih proizvoda i skok cena, a slabosti postojećeg poljoprivrednog sistema su postale više nego očigledne.
Niske otkupne cene i ovog leta veliki broj poljoprivrednika ostavljaju u dilemi o daljem nastavku proizvodnje. Međutim, iako se nesrazmera između njihovog uloženog rada i ostvarene dobiti predstavlja kao uticaj tržišta, jasno je da se to tržište kroji po meri moćnijih igrača koji su obilato subvencionisani što razvijenim državama donosi više koristi.
Vlast dosledno izbegava društveni interes kao vodilju svake, pa i poljoprivredne politike. Poslednji u nizu poteza prepuštanja proizvodnje hrane hirovitosti tržišta jeste potpuna privatizacija proizvodnje veštačkih đubriva.
Decenijama se smanjuje populacija medonosnih pčela. Rešenje ovog problema zahteva pristup širih političkih razmera od angažovanja ljudi za oprašivanje biljaka ili proizvodnje pčela-drononva.
Životi siromašnih i geopolitički potezi u Centralnoj i Istočnoj Aziji pokazuju nam kakve će biti posledice klimatksih promena.
Ono što se u medijima ne govori jeste da je sezonski rad u poljoprivredi izuzetno prekaran – gotovo da ne postoji pravna regulativa, niti radni ugovori, a samim tim ni mogućnosti za bolovanje, dok su nadnice jako niske a mobing od strane pretpostavljenih česta pojava.
Raspordajom kapitala i prekarizacijom zaposlenih država polako priprema teren za privatizaciju jedne od najvećih poljoprivredno-prehrambenih kompanija u zemlji. Posledice otuđenja PKB-a, osim samih radnika te firme, bi mogli osetiti i svi građani ‒ od urbanističkih promena u Beogradu, do ugrožavanja prehrambenog suvereniteta zemlje.
Uprkos opiranju velikog dela javnosti, vlasti pripremaju legalizaciju proizvodnje i prometa genetski modifikovanih proizvoda. Dok bi od toga nesumnjivu korist imale velike kompanije koje posluju u toj oblasti, štetne ekološke i ekonomske posledice osetila bi većina građana.
Sve je bliži datum od kojeg će stranim korporacijama biti omogućeno da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji. Iako otimanje zemlje od seljaka nije nov proces, promene zakona bi mogle značajno da ugroze prehrambeni suverenitet stanovništva.
Transformacija sela je nužna posledica razvoja ljudskog društva. Međutim, smer tih promena zavisi od uloge koja će selu i poljoprivrednoj proizvodnji biti dodeljena u sistemu. Današnja profitna orijentisanost poljoprivrede onemogućava rešavanje problema sela i seoskog stanovništva.
Uslovi konkursa za otkup zemljišta u državnom vlasništvu potvrđuju iskrenu želju vlasti da udovolji profitnim interesima velikih kompanija. Malim poljoprivrednicima će biti sve teže da opstanu pod pritiskom tržišne konkurencije, što će dodatno srozati uslove života na selu.
Iako je sezonski rad oduvek bio „siva zona“, decenijski procesi deindustrijalizacije i sveopšte prekarizacije stanovništva su učinili da postane osnovni izvor prihoda mnogim domaćinstvima. Najavljen s ciljem zaštite prava radnika i radnica u ovom polju, novi Zakon o sezonskom radu u realnosti će ograničiti mogućnost zarađivanja na taj način, isključiti mnoge kategorije i otežati mogućnost organizovanja radništva u ovom sektoru.
Sve agresivniji upliv principa tržišta u polje nauke je genetski modifikovane organizme, kao potencijalno korisne za društvo, pretvorio u esencijalni sastojak za stvaranje profita. Komercijalni zahtevi rapidno ugrožavaju nezavisnost naučno-istraživačkog postupka, dok rizici, posledice i troškovi njihovog otklanjanja idu na teret celog društva.
Neposredni povod za aktuelne proteste poljoprivrednika su predložene izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji će imati negativne posledice na mala i srednja poljoprivredna gazdinstva. Odvajanje poljoprivrednika od zemlje, te pretvaranje zemlje u robu podređenu pritisku tržišta koja se koncentriše u malo ruku sve bogatijih, osiromašujući sve veći broj ljudi, nužna je pretpostavka kapitalizma. Dovoljno je okrenuti se realnoj istoriji koja govori o prinudnim ograđivanjima, proterivanjima, pljačkanjima i ubijanjima u agrarnoj oblasti.
