Ko zapravo hrani svet?
Mali poljoprivrednici su ključni faktor u održivoj proizvodnji zdrave i kvalitetne hrane. Međutim, globalne tendencije poput korporativnog otimanja zemljišta prete njihovom opstanku.
ekologija
Klimatske promene vode ka samoubistvima na globalnom jugu
Životi siromašnih i geopolitički potezi u Centralnoj i Istočnoj Aziji pokazuju nam kakve će biti posledice klimatksih promena.
Borba ljudi i Titana
Uprkos protivljenju lokalnog stanovništva i vlasti u Kosijeriću, i uz blagoslov vlade, cementara Titan prelazi na korišćenje komunalnog otpada kao pogonskog goriva, budući da je on gotovo besplatan. Cena tako povećanog profita privatne cementare plaća se urušavanjem kvaliteta vazduha te posledično i zdravlja lokalnog stanovništva.
Stara Planina ‒ nešto poput Kolorada
Društvena potreba za obnovljivim izvorima energije postaje pomama privatnih investitora za profitom. Tako izgradnja mini hidroelektrana u zaštićenim zonama prirode može imati katastrofalne posledice po ekosistem. Posetili smo Staru planinu, područje gde bi reke uskoro mogle da nestanu u cevima.
Nevidljivi biciklisti
Sakupljači sekundarnih sirovina svojim radom pružaju primer zelene ekonomije. Međutim, njihov društeno-ekonomski položaj je kranje nesiguran.
Da li se vrućina vraća u naš grad
Tropske vrućine ne možemo pobediti klima uređajima, niti složenijim strategijama prilagođavanja. Uspeh obećava samo borba protiv pravog uzroka klimatskih promena.
GMO ili korporativno modifikovana poljoprivreda
Uprkos opiranju velikog dela javnosti, vlasti pripremaju legalizaciju proizvodnje i prometa genetski modifikovanih proizvoda. Dok bi od toga nesumnjivu korist imale velike kompanije koje posluju u toj oblasti, štetne ekološke i ekonomske posledice osetila bi većina građana.
Šta to smrdi oko deponije u Vinči
Juče je u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju održana tribina „Šta to smrdi oko deponije u Vinči“.
Šta smrdi na deponiji?
Prikupljanje i odlaganje otpada postaje sve veći problem u Srbiji. Politike koje ove komunalne delatnosti predaju privatnim kompanijama ne vode ka rešenju problema već ga prebacuju na teret građana.
Migracije zbog klimatskih promena
Klimatske promene postaju sve prisutniji uzrok migracijama velikog broja ljudi. Iako uništavanje životne sredine intezivira kretanje svetske populacije, migracijske politike i dalje u velikoj meri negiraju potrebu i mogućnost ljudi iz ugroženih područija da se presele.