Ana Vilenica Tekst je prvobitno objavljen na portalu LeftEast. Tokom prvog dela razgovora sa Anom Vilenicom i Lućilom Leparti, Ahmed Isamaldin nas je vodio kroz istoriju revolucije u Sudanu i otkrio nam kako funkcioniše decentralizovana solidarna struktura Komiteta otpora usred bezakonja i rata, odnosno u okolnostima koje Isamaldin opisuje rečima „sada možeš biti upucan i da niko … Read more
Istraživačice i aktivistkinje Ana Vilenica i Lućila Leprati razgovaraju sa Ahmedom Isamaldinom iz platforme SudanUprising Germany o istoriji i sadašnjosti otpora i revolucije u Sudanu.
Nasilno hvatanje, prebijanje, prisilno zatvaranje i prepuštanje umiranju od hladnoće i gladi ljudi na spoljnoj granici Evropske unije – između Poljske, Belorusije, Litvanije i Letonije– aktuelna je situacija na terenu do početka nove godine.
Tokom pandemije u Srbiji su započeli sa radom kolektivi čiji je fokus borba protiv prehrambene nesigurnosti i društvenih režima koji su doveli do ekstremnih nejednakosti i gladi.
Feministički štrajk proširuje svoje polje borbe na neplaćeni i potplaćeni reproduktivni rad, migracije, stanovanje, dug i mnoge druge diskriminacije koje se tiču našeg života.
Krajem avgusta objavljen je izveštaj o stambenim borbama u Evropi tokom pandemije. Izveštaj je pripremila Evropska akciona koalicija za pravo na stanovanje i grad koju čini trideset organizacija iz dvadeset evropskih zemalja. Među njima su i Združena akcija „Krov nad glavom“, Ko gradi grad, Ne davimo Beograd i Ministarstvo prostora iz Srbije.
Ovaj tekst u kolažnoj formi, koji objavljujemo u dva dela kolektivni je pokušaj promišljanja istorijskog trenutka u kojem smo se našli, promišljanja van ustaljenih i dobro poznatih pogleda na datu situaciju.
Ovaj tekst u kolažnoj formi, koji objavljujemo u dva dela kolektivni je pokušaj promišljanja istorijskog trenutka u kojem smo se našli, promišljanja van ustaljenih i dobro poznatih pogleda na datu situaciju.
Zapadne sile migrantskoj krizi prilaze u skladu s vlastitom istorijom kolonijalnog nasilja. Umesto prihvatanja i pružanja uslova za život, finansiraju kampove i kaveze za migrante u balkanskim i severnoafričkim zemljama. Organizacije, grupe i pojedinke koje pomažu migrante rade to u sve težim uslovima, jer je na delu kriminalizacija solidarnosti.
Izmene Krivičnog zakona imaju za cilj da unište svaki vid otpora sistemu. U tu svrhu vlast uvodi kaznu zatvora za kolektivno ometanje službenog lica i instrumentalizuje borbu protiv mizoginije, seksualnog nasilja i femicida.
