„Obrazovni sistem ne sme da dovodi studente u situaciju da biraju između polaganja ispita i krova nad glavom”, navodi se u saopštenju uz peticiju koje je potpisalo više od 1500 studenata i studentkinja iz Novog Sada. „Dodatno zabrinjava činjenica da je obavezno iseljavanje studenata tokom leta praksa koja se, prema dostupnim informacijama, sprovodi isključivo u … Read more
Program „U lobiju zadružne budućnosti“ održaće se od 11. do 13. juna, na uglu Balkanske i Nemanjine ulice, u nekadašnjem Hotelu Beograd, a u organizaciji stambena zadruga „Pametnija zgrada”. Tema kojom će se baviti učesnici programa jesu stambeno zadrugarstvo, kao i zadružnost i etičko finansiranje. Biće organizovana serija radnih sesija, kao i javnih i muzičkih događaja.
Vatrogasci, veterinari, policija, suzavac i nasilje – bili su neophodni jednom javnom izvršitelju kako bi pokušao da prinudno iseli onkološku pacijentkinju i njene dve ćerke iz jedinog doma. S.T. i njene ćerke, žrtve porodičnog nasilja, izložene su institucionalizovanom nasilju, bez ikakvog senzibiliteta prema njihovom slučaju. Združena akcija „Za krov nad glavom“ zauzela se za ove tri žene, a pomoć će im pružiti i Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM. Sagovornice Mašine propituju granice moći i ovlašćenja javnih izvršitelja, sistemsko nasilje i ulogu javnosti u dostizanju pravde.
Stambeno-poslovni kompleks u Košutnjaku, kao i sajt „Prekoputa Košutnjaka“ izazvali su brojne polemike u javnosti. Deo građana, ali i stručne javnosti postavlja pitanje ugrožavanja šume, kao i opravdanosti gradnje na toj lokaciji, sporna je i uloga sajta koji, prema navodima autora projekta predstavlja „javni uvid“ u postupak izrade plana. O ovome je, ispred Ministarstva prostora, za Mašinu govorila Marija Penezić.
Inicijativa A 11 upozorava na to da oko četrdeset romskih domaćinstava, uključujući bebe, decu i stare žive na obodu rudarskog kopa u Boru i lošim uslovima za život. Takođe, navode i to da ovim porodicama preti raseljavanje zbog širenja rudarskih aktivnosti kompanije Ziđin.
Veliki broj Vračaraca kontaktirao je Centar za lokalnu samoupravu, sa pritužbama na projekat novog sportskog centra u Južnom bulevaru, saopšteno je iz ove stručne organizacije. Centar za lokalnu samoupravu smatra da je projekat loše zamišljen, preskup i da će Vračaru doneti više štete od koristi.
Povodom vesti da Svratište za decu, u nedostatku novca, više neće moći da radi vikendom, gradonačelnik Beograda je danas izrazio čuđenje što usluge Svratišta koriste deca koja u situaciji ekstremnog siromaštva žive ili „ne daj bože rade za nekoga na ulici“ i istakao da to nije po zakonu. Dok izvršitelji iseljavaju porodice iz jedinih domova, ili se oni ruše bagerima, preko milion građanki i građana Srbije živi u riziku od siromaštva, a ionako niska socijalna pomoć se ukida najugroženijima – podsećamo se kako je itekako moguće da neka deca nemaju drugog izbora nego da rade ili žive na ulici.
Danas od 12 časova održava se protest ispred Drugog osnovnog suda u Katanićevoj 15 zbog 20 porodica kojima preti prinudno iseljenje iz svojih stanova u kojima žive 15 godina, zbog, kako Združena akcija Krov nad glavom navodi, „očigledne prevare u kojoj su učestvovali Unicredit banka, sudija i dva advokata“.
Panoramu Tirane sve više karakterišu moderne zgrade raznih oblika i visina, koje projektuju najpoznatije evropske arhitekte. Međutim, novi stanovi su preskupi za većinu građana i uglavnom ostaju prazni.
Mnogi bez krova nad glavom mesecima unazad ne mogu da pristupe jedinom Prihvatilištu za odrasla i stara lica u Beogradu, kao ni ad hoc usluzi Prenoćišta. Ljudi u potrebi se osim sa nedovoljnim kapacitetom i očiglednom listom čekanja, suočavaju i sa nedovoljno dobrim uslovima u ovim ustanovama tj. prostorima, saopštila je danas Mreža za borbu protiv beskućništva.
Međunarodni dan socijalne pravde Srbija dočekuje uz rastuće nejednakosti, stambenu krizu i visoke stope siromaštva, upozoravaju Inicijativa A 11, Fondacija SOS Dečija sela i Fondacija centar za demokratiju. Čak 96 odsto građana Srbije svedoči da su troškovi stanovanja opterećenje za budžet, pola miliona ljudi radi za minimalac, a 20 odsto građana živi u riziku od siromaštva.
Dana 10. februara gradske vlasti su bagerima srušile domove 12 članova romskih porodica, uključujući četvoro maloletne dece i dve bebe od četiri i sedam meseci. Bez ikakve prethodne najave, rešenja o iseljenju i protivno zakonu, premešteni su u kontejnersko naselje bez grejnih tela u Resniku, u Ulici Save Miljkovića. Inicijativa „Za krov nad glavom” organizuje protest protiv iseljenja danas u 17 časova na adresi Dunavska 1.
Belgrade Waterfront Marina je nova gradska četvrt koju razvija kompanija Beograd na vodi. Četvrt će biti smeštena na desnoj obali Save, između Mosta na Adi i budućeg pešačkog mosta (Starog železničkog). Projekat obuhvata izgradnju marine, javnih prostora, kulturnih sadržaja i saobraćajne infrastrukture, saopštila je kompanija.
Dok cene stanova i kirija u Evropi dostižu istorijske maksimume, sve veći broj ljudi ostaje bez krova nad glavom. Iako je Evropska unija prvi put pokrenula konkretne inicijative za rešavanje stambene krize, beskućništvo, prenatrpanost i diskriminacija i dalje pogađaju najranjivije, otkrivajući duboki jaz između političkih obećanja i stvarnosti na terenu.
Evropska komisija objavila je svoj prvi plan za pristupačno stanovanje, koji je fokusiran na finansiranje izgradnje novih stambenih jedinica. Međutim, kritičari tvrde da nedostatak stambenog fonda nije osnovni uzrok krize pristupačnosti. „Evropa je već izgrađena. Ono što nam je potrebno jesu zakoni koji će renoviranje i transformaciju učiniti bržim, jednostavnijim i jeftinijim“, navela je u saopštenju organizacija „HouseEurope!”, grupa arhitekata.
Generalštab je za srpsko društvo ogledalo u koje jako teško pogledamo, jer ono govori o svim tim našim protivrečnostima, smatra arhitekta Miljan Salata. Međutim, kako je dodao, ono za nas može biti šansa da se pomirimo sa sopstvenom prošlošću i da nastavimo dalje, da gledamo u budućnost. U Mašininoj emisiji „Šta kaže?“ Salata je, pored pitanja Generalštaba, takođe pričao i o pozitivnim i negativnim arhitektonskim i urbanističkim praksama, kao i tzv. investitorskom urbanizmu u Srbiji.
A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava zatražila je od Grada Beograda da poboljša uslove stanovanja za korisnike socijalnih stanova, ukazujući da mnogi od njih žive u dugovima, bez osnovnih uslova za život i pod stalnom pretnjom prinudnog iseljenja. U podnetoj inicijativi A11 predlaže tri konkretne mere kojima bi se poboljšao položaj tih ljudi: uvođenje statusa zaštićenih korisnika kojima bi grad pokrivao troškove stanovanja i komunalija, otpis dugova za Infostan i električnu energiju, kao i prilagođavanje modela socijalnog stanovanja stvarnim ekonomskim mogućnostima korisnika.
Samofinansirajući studenti ponovo se suočavaju sa dodatnim troškovima – nakon cena u menzama, od 1. oktobra je i smeštaj u studentskim domovima skuplji između 11 i 17 odsto u zavisnosti od kategorije doma i broja kreveta u sobi.
Skoro milion stanovnika Srbije potpalo bi pod kategoriju beskućništva kada bismo koristili tipologiju Evropske unije. Na Međunarodni dan beskućništva, prisećamo se sistemskih prepreka sa kojima se suočavaju lica u situaciji beskućništva u Srbiji i koliko je zapravo malo potrebno da bi neko u ovoj zemlji izgubio krov nad glavom.
Predlog zakona o dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju nalazi se na dnevnom redu prve sednice jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije. Kriterijuma isključuje veliki broj domaćinstava, naročito višečlanih i siromašnijih porodica, čineći zaštitu prava na dom gotovo iluzorno. „Jasno je da ovo nije propust, već nameran dizajn izmena zakona”, kaže aktivistkinja Milena Repajić iz Združene akcije „Za krov nad glavom”.
Najavljene izmene Ustava Srbije, kojima bi pravo na dom trebalo da dobije dodatnu zaštitu, naišle su na oštru kritiku organizacije „ZA krov nad glavom“. Iz organizacije ocenjuju da bi, ukoliko se sprovedu na način na koji ih je objasnio ministar pravde Nenad Vujić, promena Ustava imala minimalan efekat na zaštitu građana kojima preti gubitak jedinog krova nad glavom.