Više od 100 organizacija podržalo je kandidaturu Ane Toskić Cvetinović za novu Poverenicu za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Pravnica i direktorka organizacije Partneri Srbija u radu ove institucije prepoznaje dva posebno zabrinjavajuća trenda: sve teži pristup informacijama od javnog značaja i sve ozbiljnije ugrožavanje privatnosti građana.
„Sa jedne strane u oblasti pristupa informacijama imamo sve veće zatvaranje države, sve veći broj tajnih ugovora, uskraćivanje informacija i nepostojanje odgovornosti onih funkcionera koji kontinuirano uskraćuju informacije. Postoji i veliki problem zloupotrebe ovog mehanizma, koji je detektovao i bivši poverenik, a koji dodatno opterećuje službu i onemogućava novinarima, istraživačima i građanima da na vreme dođu do informacija“, kaže Toskić Cvetinović.
Za nju pitanje pristupa informacijama nije administrativno pitanje, već jedan od osnovnih mehanizama kontrole vlasti. Pravovremene informacije omogućavaju javnosti da reaguje pre nego što šteta nastane.
Kao ilustraciju navodi slučaj rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu.
„Ne više od sedam meseci pre pada nadstrešnice u Novom Sadu, vaše kolege iz portala 021 tražile su informacije o rekonstrukciji železničke stanice. Nisu ih dobili od nadležnog ministarstva. Žalili su se povereniku, a ova institucija nije na vreme odgovorila na njihovu žalbu, iako su žalbe medija prioritetne i po zakonu moraju da se rešavaju u skraćenom postupku.“
Upravo bi, smatra, ubrzavanje postupanja po žalbama novinara moralo da bude među prvim promenama u radu institucije.
„Mislim da je nedopustivo da jedan medij koji treba da izveštava o javnom interesu, i kome je od izuzetnog značaja da informacije dobije u datom momentu, čeka mesecima na odluku poverenika. Došli smo u situaciju da taj mehanizam zapravo postaje pomalo beskoristan za medije koji na dnevnom nivou istražuju i treba da informišu javnost. A kada prođe nekoliko meseci, informacija možda više neće biti ni relevantna“, kaže Toskić Cvetinović.
Pored brzine postupanja, problem vidi i u izostanku odgovornosti onih koji zakon krše. Poverenik, podseća, ima na raspolaganju i mehanizme sankcionisanja, uključujući prekršajne naloge, ali ih retko koristi.
„Prioritetno postupanje po žalbama medija i novinara jeste jedna stvar, a druga je utvrđivanje odgovornosti onih koji krše zakon. Imate i prekršajne naloge koje poverenik može da izdaje, što se retko radi. To su sve mehanizmi koje treba uzeti u obzir.“
Upravo bi, smatra, ubrzavanje postupanja po žalbama novinara moralo da bude među prvim promenama u radu institucije.
„Mislim da je nedopustivo da jedan medij koji treba da izveštava o javnom interesu, i kome je od izuzetnog značaja da informacije dobije u datom momentu, čeka mesecima na odluku poverenika. Došli smo u situaciju da taj mehanizam zapravo postaje pomalo beskoristan za medije koji na dnevnom nivou istražuju i treba da informišu javnost. A kada prođe nekoliko meseci, informacija možda više neće biti ni relevantna“, kaže Toskić Cvetinović.
Pored brzine postupanja, problem vidi i u izostanku odgovornosti onih koji zakon krše. Poverenik, podseća, ima na raspolaganju i mehanizme sankcionisanja, uključujući prekršajne naloge, ali ih retko koristi.
„Prioritetno postupanje po žalbama medija i novinara jeste jedna stvar, a druga je utvrđivanje odgovornosti onih koji krše zakon. Imate i prekršajne naloge koje poverenik može da izdaje, što se retko radi. To su sve mehanizmi koje treba uzeti u obzir.“
Ali edukacija nije dovoljna ako izostane kontrola.
„Ono što je posebno izostalo prethodnih godina jeste taj represivni mehanizam: nadzori koji bi trebalo da imaju ishode u pogledu pokretanja prekršajnih postupaka, pa čak i podnošenja krivičnih prijava. Pomenula sam neke slučajeve, između ostalog prisluškivanje aktivista i novinara, gde zapravo nismo imali institucionalni ishod pred poverenikom, iako su ti postupci inicirani od strane civilnog sektora.“
Zato, zaključuje, institucija mora da radi u oba pravca: da sprečava zloupotrebe, ali i da na njih reaguje kada se dogode.
„Dakle, i prevencija, ali i preduzimanje svih ovih mera koje omogućavaju ovom organu da vrši nadzor nad primenom zakona.“
Kandidatura Ane Toskić Cvetinović sada ulazi u narednu fazu. Nadležni skupštinski odbor trebalo bi da utvrdi listu kandidata i kandidatkinja, nakon čega sledi proces podrške poslaničkih grupa. Za nju je, međutim, već sama podrška više od 100 organizacija važan signal da postoji potreba za drugačijim pristupom instituciji koja bi istovremeno trebalo da bude jedan od ključnih mehanizama kontrole vlasti i zaštite građana.
„Sve ono što smo kolege iz Partnera Srbija i ja radili prethodnih godina u oblastima pristupa informacijama od javnog značaja i zaštite podataka o ličnosti jeste zapravo imalo nekog smisla. Upravo su ti negativni trendovi, koji imaju neverovatne posledice direktno po građane, podstakli odluku da damo svog kandidata ili kandidatkinju – i da to ovoga puta budem ja“, zaključuje u razgovoru za Mašinu.
A.Đ.
