Šuplja krofna: model razvoja koji poštuje društvene potrebe i ekološke granice
Model šuplje krofne ekonomistkinje Kejt Ravort ima za cilj da zadovolji društvene potrebe i da ostane unutar ekoloških granica.
Predrag Momčilović
Može li turizam biti održiv na ušću dveju reka ispod Avale?
Stalan porast turizma u Beogradu gotovo da uopšte ne prate planovi o održivom turizmu, što doprinosi padu kvaliteta života u gradu za sve.
Obnovljivi izvori: „propuštena“ prilika za demokratizaciju energetskog sektora
Dobijanje energije iz obnovljivih izvora otvara priliku za demokratizaciju energetskog sektora, odnosno za veće učešće samih potrošača u proizvodnji energije. Ipak, trenutna situacija u Srbiji ne ide ka demokratizaciji već ka sve većoj profitnoj eksploataciji obnovljivih izvora energije.
Ko zapravo zagađuje: nejednakost i klimatske promene
Najbogatijih 10% (oko 630 miliona) ljudi je odgovorno za 52% ukupnih globalnih ugljeničnih emisija u periodu od 1990. do 2015. godine, pokazuje novo istraživanje. Takvi nalazi potvrđuju da borba protiv klimatskih promena mora da bude i borba za socio-ekonomsku pravdu.
Putokazi ka solidarnoj ekonomiji: mali proizvođači hrane u doba pandemije
Kupovina lokalne hrane i prehrambenih proizvoda preko interneta od malih proizvođača pokazalo se kao alternativa u doba pandemije koronavirusa. Uprkos nizu prednosti takve proizvodnje i prodaje, sistem favorizuje krupne aktere i njihove profite.
Slučaj Košutnjak: tragedija uništavanja javnog dobra u tri čina
Objavljivanje ranog javnog uvida povodom plana detaljnje regulacije za kompleks „Avala film“ ujedno je najava nove seče drveća, odnosno uništavanja zelenih površina zarad izgradnje stambene i komercijalne zone na Košutnjaku.
Bicikl kao održiva alternativa
Koronavirus i mere fizičkog distanciranja u periodu u kome je javni gradski saobraćaj bio potpuno obustavljan pokazale su da bicikl i u gradovima poput Beograda može biti održiva transportna alternativa. Da bi se dodatno povećao broj biciklista, neophodno je preduzeti afirmativne mere da se biciklisti zaštite u saobraćaju i da im se u gradovima omogući ugodnija i bezbednija vožnja.
Kada tržište diktira eutanaziju
Vesti o odstrelu životinja u tržištno orijentisanim zoološkim vrtovima govore o čitavom sistemu u kojem živimo. Ekonomija usmerena na profit u krizi ne može da sakrije svoje pravo lice.
Njivo moja neorana: slabosti kapitalističke poljoprivrede
Pandemija koronavirusa pogađa poljoprivredni sektor širom sveta. Izazovi pred poljoprivrednicima su raznovrsni, preti manjak prehrambenih proizvoda i skok cena, a slabosti postojećeg poljoprivrednog sistema su postale više nego očigledne.
Priroda i društvo tokom i nakon koronavirusa
Pandemija koronavirusa je ljude naterala na izolaciju, a privrednu delatnost značajno umanjila. Jedna od nuspojava je i postepena regeneracija prirode – vazduh je čistiji u mnogim oblastima dok se neke životinje vraćaju na mesta gde ih dugo nije bilo. Ipak, kako bi efekti na odnos prirode i društva zaista bili pozitivni potrebno je sadašnju krizu razumeti kao priliku za organizovanje za ostvarivanje trajne društvene promene.