Predrag Momčilović 
Tema o kojoj svi ovih dana u Beogradu pričaju – svi osim gradskih čelnika – alarmantna je zagađenost vazduha, uprkos produženom letu i odloženoj grejnoj sezoni. Šta li nas čeka tokom predstojeće zimske sezone?
Prošlo je tek nešto malo više od godinu dana od kad je Greta Thunberg, učenica iz Stokholma, odlučila da svakog petka umesto u školi bude ispred Švedskog parlamenta zahtevajući hitnu klimatsku akciju. Govorom na Samitu o klimatskim promenama Ujedinjenih Nacija u Njujorku Greta je još jednom uzburkala javnost optuživši svetske lidere da su mladima ukrali budućnost i da ništa ne rade da se zaustave klimatske promene.
Međudržavno cepidlačenje oko kvota emisija ugljen-dioksida, idolopoklonstvo korporativnim interesima i druge političke neozbiljnosti konačno su zapalile planetu.
Rast temperature planete dovodi do širenja staništa insekata koji prenose zarazne bolesti i do drugih promena koje se negativno odražavaju na zdravlje. Rešenje se krije u odgovarajućoj kolektivnoj akciji.
Globalno gledano ustalio se pad cene proizvodnje energije iz sunca i vetra, ali u Srbiji nedostaju političke odluke koje bi omogućile rast korišćenja tih obnovljivih izvora. Koncepti proizvođača-potrošača i energetskih zadruga primenjivi su u našoj zemlji, sve što je potrebno je odgovarajuća politička volja.
Zbog spaljivanja uglja najviše strada zdravlje ljudi i kvalitet životne sredine, a upravo se na taj način proizvodi 70% električne energije u Srbiji. Novac treba ulagati u prelazak na zelenu energiju, a ne u izgradnju novih termoelektrana.
Dugo odlagana privatizacija banja u Srbiji ulazi u svoju završnu fazu. Iako određeni broj banja i dalje pozitivno posluje, država želi da ih otuđi, čime se gubi mogućnost njihove dostupnosti široj populaciji, kao mesta za lečenje i rekreaciju.
Stanovnici mnogih gradova u Srbiji izloženi su veoma zagađenom vazduhu. Ponajviše rezultat ljudskih aktivnosti, zagađenje vazduha uzrokuje mnoge bolesti, ali i više hiljada preuranjenih smrti godišnje. Adekvatan odgovor na ovaj problem, između ostalog, zahteva da se država uhvati u koštac s rešavanjem energetskog siromaštva njenih građanki i građana.
Najnoviji međunarodni izveštaji o klimatskim promenama pokazuju da se opasno približavamo tački bez povratka. Ipak, među državama čije su industrije najodgovornije za emisiju štetnih gasova, svega dve postavljaju dovoljno ambiciozne klimatske ciljeve. I dok evropske zelene partije beleže rast, mora se postaviti pitanje koji je domet igranja po postojećim pravilima.
Gašenjem glavne železničke stanice u Beogradu teret servisivanja železničkog transporta je prebačen na druge stanice znatno skromnijih kapaciteta. Međutim, uz nezadovoljavajući kapacitet te stanice nisu ni adekvatno umrežene u sistem gradskog prevoza, što povećava troškove transporta, a institucije glavnog grada čini još udaljenijim za sve stanovnike Srbije.
