Avganistanci se suočavaju sa „ekonomskom katastrofom“, javlja Financial Times. Cene rastu, banke nemaju gotovinu, vrednost valute pada, zemlji je potrebna strana pomoć. Nova vlada još nije oformljena, a na dalji razvoj situacije će imati veliki uticaj odnos buduće vlade sa susednim i drugim državama, komentariše taj list.
S takvom ocenom stanja ekonomije slažu se i drugi zapadni listovi. NBC news piše da se avganistanska ekonomija, koja se oslanja na gotovinu, borila da ostane na nogama i pre nedavnog uspona talibana. Kako je islamistički pokret preuzeo vlast, stabilnost finansija u zemlji je neizvesna, finansijska sredstva su zamrznuta, banke zatvorene i neophodna strana pomoć zaustavljena.
Mnogi Avganistanci zavise od ličnih doznaka rođaka i prijatelja iz inostranstva, a slanje novca u zemlju je postalo izuzetno teško. Western Union je obustavio rad u Avganistanu nakon što su talibani zauzeli Kabul, mnoge banke su zatvorene, a i da nisu, veliki broj Avganistanaca i nema račun na koji bi primili novac iz inostranstva.
Koliko su privatne doznake iz inostranstva važne za ekonomski život ljudi pokazuje podatak Svetske banke prema kojoj takvi transferi čine 4% BDP-a Avganistana.
Uz navedene probleme, Sjedinjene Američke Države zamrzle su imovinu koja pripada avganistanskoj centralnoj banci u iznosu od skoro 9,5 milijardi dolara i zaustavile isporuke gotovine u Avganistan. Američka vlada je izjavila da talibani neće dobiti pristup ovim sredstvima.
Gorući je problem u Avganistanu dostupnost hrane.
Suša i veliki nedostatak vode decenijama pojačavaju nestabilnost i sukob u Avganistanu i pogoršavaju aktuelnu humanitarnu krizu, piše Climate Home News.
U Avganistanu, zemlji u kojoj živi 40 miliona ljudi, oko 14 miliona gladuje, govore podaci Svetskog programa za hranu, ogranka UN koja distribuira hranu i druge potrepštine stanovništvu pogođenom prirodnim katastrofama i glađu.
Ista organizacija procenjuje da polovina stanovništva Avganistana živi u siromaštvu i da 2 miliona dece pati od teškog oblika neuhranjenosti. Iz Svetskog porgrama za hranu poručuju da će nastaviti svoju misiju u Avganistanu, gde dejstvuju od 1963. godine, dok god su saradnici organizacije bezbedni.
Usled pandemije COVID-19 i oružanih sukoba, avganistanski zdravstveni sistem je potkapacitaran i teško dostupan.
Zdravstvena infrastruktura uspostavljena tokom američke okupacije već je bila neadekvatna za potrebe stanovništva, piše People‘s Dispatch, a sada se suočava sa dodatnim izazovima. Mnogi Avganistanci se bore za pristup zdravstvenoj zaštiti, kako zbog zbog visokih troškova, tako i velike udaljenosti i opasnosti puta koji neretko vodi kroz zone konflikta.
Lekari bez granica(Médecins sans frontières) su saopštili da će njihovi timovi ostati u Avganistanu da pružaju zdravstvenu negu.
A.J.