Savremena fleksibilna svakodnevica može delovati privlačno nasuprot staroj „dosadnој“ rutini. Međutim, kako trezvena analiza tako i svakodnevno iskustvo pokazuje da od obećane slobode malo šta ostaje u rastućoj fleksibilizaciji društvenih i ekonomskih odnosa.
Erdoganova poseta Srbiji nagoveštava dolazak nove ture turskog kapitala. A kapital, na deregulisanoj ekonomskoj periferiji, surov je prema radnicima, baš kao predsednik turske prema svojim političkim oponentima.
Fleksibilizacija rada daje svoje plodove. Više od polovine zaposlenih u Srbiji angažovano je na privremeno povremenim poslovima, a ona manjina sa ugovorima na neodređeno izložena je rastućem riziku od gubitka posla. Rad je sve manje izvor sredstava za zadovoljenje ljudskih potreba, a sve više generator stresa.
Raspordajom kapitala i prekarizacijom zaposlenih država polako priprema teren za privatizaciju jedne od najvećih poljoprivredno-prehrambenih kompanija u zemlji. Posledice otuđenja PKB-a, osim samih radnika te firme, bi mogli osetiti i svi građani ‒ od urbanističkih promena u Beogradu, do ugrožavanja prehrambenog suvereniteta zemlje.
Danas je održan jednodnevni štrajk i protest radnika i radnica u javnim službama.
Povećanje minimalca, po svemu sudeći, doneće poreske olakšice vlasnicima kapitala, ali ne i bolji standard radnicima. Razrešavanje takvog paradkosa iziskuje radikalizaciju borbe za dostojanstveni životni strandard.
Nakon višemesečnog štrajka radnici Goše održali su protest ispred Vlade Srbije. U povratku u Smederevsku Palanku novinari Mašine razgovarali su s radnicima i radnicama ove fabrike.
Radnici i radnice preduzeća FKL Temerin pokušavaju sudskim putem da namire dugovanja koja prema njima ima poslodavac. Međutim, privatni vlasnik zahvaljući političkim vezama i dalje uspešno pliva u preduzetničkim vodama.
Danas su radnici i radnice Goše iz Smederevske Palanke protestovali ispred Vlade republike Srbije.
Povećanje broja zaposlenih kojim se vlast hvali skriva realno stanje. Sve je više onih koji preživljavaju na marginama tržišta rada, penzionera koji su prinuđeni da rade, kao i mladih koji migriraju. Takvim manipulacijama se priprema teren za dalje smanjivanje radnih prava.
Postojeća sindikalna praksa teško pronalazi odgovore na probleme radništva. Promene u društveno istorijskim i ekonomskim okolnostima, poput ukidanja politike pune zaposlenosti, zahtevaju nove oblike sindikalnog delovanja.
Uprkos opiranju velikog dela javnosti, vlasti pripremaju legalizaciju proizvodnje i prometa genetski modifikovanih proizvoda. Dok bi od toga nesumnjivu korist imale velike kompanije koje posluju u toj oblasti, štetne ekološke i ekonomske posledice osetila bi većina građana.
Sve je bliži datum od kojeg će stranim korporacijama biti omogućeno da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji. Iako otimanje zemlje od seljaka nije nov proces, promene zakona bi mogle značajno da ugroze prehrambeni suverenitet stanovništva.
Niz štrajkova proteklih meseci ukazuje na pogrešne politike subvencionisanja privatnih investicija i srozavanja radničkih prava.
Rad preko interneta sve većem broju ljudi predstavlja primamljivu opciju za zaradu. Međutim, iako je mreža globalna uslovi rada i zarade su lokalni. Upravo iz tih razloga neke kompanije angažuju sve veći broj ljudi iz Srbije kao „visokoobrazovanu a jeftinu radnu snagu“.
Pre tačno tri godine usvojene su izmene i dopune Zakona o radu. Promene u ovom dokumentu nisu bile kozmetičke već suštinske, na osnovu kojih se može govoriti o sasvim novom zakonu. Efekti njegove primene su vidljivi u mizernim zaradama i teškim radnim uslovima koji su doveli do serije štrajkova ovog leta.
Sutra se očekuje nastavak pregovora štrajkača i rukovodstva u Gorenju.
O učincima važećeg Zakona o radu najbolje govori talas štrajkova koji se trenutno širi Srbijom. Povodom treće godišnjice od usvajanja ovog zakona osvrćemo se na njegove uredbe koje su postavile okvir za materijalno i socijalno nezadovoljstvo.
Fabrika kompanije Lear u Novom Sadu je još jedan primer blagodati državnih subvencija i stranih investicija. Ovaj proizvođač automobilske elektronike, poput sličnih kompanija, uz odobravanje države svoj profit stiče zahvaljujući visokom intezitetu rada, slabo plaćenoj i loše zaštićenoj radnoj snazi.
Štrajk u kompaniji Fiat Krajsler automobili se nastavlja. Novinarke Mašine su posetile Kragujevac i razgovarale sa radnicama i radnicima i predstavnicima sindikata.
