Milioni za povlašćene proizvođače električne energije
Firme povezane s ljudima bliskim predsedniku Aleksandru Vučiću zarađuju milione izgradnjom ekološki neprihvatljivih mini hidroelektrana i prodajom struje po skupljim cenama.
Životna sredina
Struka konačno progovorila o planovima za uništenje Stare planine
Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, Dr Ratko Ristić, se protivi projektu izgradnje minihidroelektrana na Staroj planini.
Trostruki problem deponije u Vinči
Jedna od važnih tema za predstojeće beogradske izbore jeste i pitanje zaštite životne sredine. Prikupljanje, odlaganje i recikliranje otpada postaje prvorazredno pitanje za budućnost milionskog grada koji se i dalje širi. Aktuelna gradska vlast zagovara privatizaciju komunalnih delatnosti, što samo otvara nove probleme.
Ekstremne temperature kao posledice klimatskih promena
Početak godine je pokazao dijapazon posledica klimatskih promena. Od zavejane Floride, snega u Sahari, do ekstremnih vrućina u Australiji. Pune bašte kafića po Srbiji usred januara, jesu lepa pojava, ali su i deo klimatskih promena koje ne donose mnogo toga lepog.
Klimatske promene vode ka samoubistvima na globalnom jugu
Životi siromašnih i geopolitički potezi u Centralnoj i Istočnoj Aziji pokazuju nam kakve će biti posledice klimatksih promena.
Borba ljudi i Titana
Uprkos protivljenju lokalnog stanovništva i vlasti u Kosijeriću, i uz blagoslov vlade, cementara Titan prelazi na korišćenje komunalnog otpada kao pogonskog goriva, budući da je on gotovo besplatan. Cena tako povećanog profita privatne cementare plaća se urušavanjem kvaliteta vazduha te posledično i zdravlja lokalnog stanovništva.
Stara Planina ‒ nešto poput Kolorada
Društvena potreba za obnovljivim izvorima energije postaje pomama privatnih investitora za profitom. Tako izgradnja mini hidroelektrana u zaštićenim zonama prirode može imati katastrofalne posledice po ekosistem. Posetili smo Staru planinu, područje gde bi reke uskoro mogle da nestanu u cevima.
Da li se vrućina vraća u naš grad
Tropske vrućine ne možemo pobediti klima uređajima, niti složenijim strategijama prilagođavanja. Uspeh obećava samo borba protiv pravog uzroka klimatskih promena.
Šta to smrdi oko deponije u Vinči
Juče je u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju održana tribina „Šta to smrdi oko deponije u Vinči“.
Šta smrdi na deponiji?
Prikupljanje i odlaganje otpada postaje sve veći problem u Srbiji. Politike koje ove komunalne delatnosti predaju privatnim kompanijama ne vode ka rešenju problema već ga prebacuju na teret građana.
Migracije zbog klimatskih promena
Klimatske promene postaju sve prisutniji uzrok migracijama velikog broja ljudi. Iako uništavanje životne sredine intezivira kretanje svetske populacije, migracijske politike i dalje u velikoj meri negiraju potrebu i mogućnost ljudi iz ugroženih područija da se presele.
Protiv ekonomije rasta
Novi društveni pokreti i teorijski koncepti na različite načine dovode u pitanje globalni kapitalistički sistem. Jedan od njih je i koncept odrasta – degrowth – koji različite eko-socijalističke i eko-anarhističke ideje transformiše u nove utopijske svetove koji napredak društva i prirodnog okruženja vide kroz radikalno drugačije poimanje ekonomskog razvoja.
Ko seče naše šume?
Iako se država Srbija hvali svojim šumama i drugim prirodnim bogatstvima, situacija na terenu je ipak nešto drugačija. Dugogodišnja nebriga nadležnih institucija, kao i procesi otimanja i privatizacije, dovode do uništavanja šumskog dobra i postepenog narušavanja uslova životne sredine.
Upravljanje klimatskim kaosom?
Ono što je nekada delovalo samo kao naučna fantastika polako ali sigurno postaje realnost. Pored ekonomskih i društvenih odnosa, klimatske promene postaju jedan od glavnih uzroka novih ratova i migracije velikog dela svetske populacije. S obzirom da izostaje koordinisani odgovor svetske zajednice u cilju umanjenja efekata staklene bašte, uticaj i posledice globalnog zagrevanja u odnosu na različite oružane konflikte i sukobe očekivano će biti u porastu.
Kapitalistički rast i klimatske promene
Sve je veći broj naučnih istraživanja koja dokazuju direktnu povezanost zagađenja koje proizvode ljudi i naglih klimatskih promena. Ujedno, sve je veći broj ljudi širom sveta koji se svakodnevno suočavaju sa ovim negativnim promenama. Emitovanje ugljen dioksida i drugih štetnih gasova u atmosferu i posledično ubrzanje klimatskih promena direktna su posledica imperativa neprestanog rasta koji kapitalizam konstantno nameće.
Park u senci podzemlja
Konflikti gradskih vlasti i građana inicirani projektima preuređenja javnih prostora nikada se ne dešavaju bez razloga a osnov za ove sukobe se uglavnom krije iza problema netransparetnog donošenja odluka ili emocija ka starim gradskim stablima. Preuređenje gradova vođeno neoliberalnom logikom stvara uslove za razvoj isključivo privatnog biznisa dok se paralelno dešava nestajanje javnog i svima dostupnog prostora, što dovodi i do klasne segregacije stanovništva.
Poglavlje 27: zaštita životne sredine na kredit
Jasno određena ekološka politika i aktivniji odnos prema zaštiti životne sredine u sve većoj meri postaju potreba i osnova savremenog društva. Jedna od primarnih dilema je kako uskladiti potrebu za privrednim i ekonomskim razvojem i ujedno zaštiti i unaprediti životnu sredinu. Ovi procesi su određeni implementacijom standarda EU koji usled ekonomske nerazvijenosti i zavisnosti, države Srbije, neće omogućiti ni privredni rast ni zaštitu životne sredine već samo kreditno zaduživanje.