Rezultati istraživanja objavljenog u časopisu Health Economics Review pokazuju negativnu i značajnu korelaciju između broja sati rada i zadovoljstva životom, što, prema naučnicima koji su obavili istraživanje, pokazuje da bi kraće radno vreme doprinelo većem zadovoljstvu životom kod evropljana.
Zdravlje se pokazalo kao najznačajnija veza u odnosu dužine radnog vremena i životnog zadovoljstva. Najnaklonjeniji kraćem radnom vremenu su ljudi sa srednjim primanjima, dok oni sa najvišim primanjima u manjoj meri preferiraju skraćivanje vremena provedenom na poslu, dok ljudi sa najnižim primanjima nisu jasno određeni prema radnom vremenu. Radnici i radnice u privatnim firmama su zadovoljniji sa kraćim radnim vremenom dok zadovoljstvo onih koji rade u javnom sektoru nije povezano sa promenama u dužini radnog vremena, neki su od rezultata istraživanja.
Naučnici su došli do ovih zaključaka analizom podataka dobijenih u Evropskoj društvenoj anketi (European Social Survey) koja se sprovodi od 2002. godine, a uzorak u poslednjoj objavljenoj anketi koja je poslužila za istraživanje je 18.060 validnih ispitanika.
Više para više slobodnog vremena
Iako je analiza velikog broja podataka pokazala da većina ljudi u Evropi, gde su i rađene ankete, preferira kraće radno vreme, odnosno skraćivanje radne nedelje, značajno je primetiti drugačija očekivanja kod u grupama ispitanika podeljenih prema visini primanja.
Najveći broj onih sa srednjim primanjima (tzv srednja klasa) želi kraću radnu nedelju – kako objašnjavaju naučnici oni žele više vremena za slobodne aktivnosti što bi im pružilo veće životno zadovoljstvo. Oni sa najvišim primanjima su slabije naklonjeni kraćem radnom vremenu, a razlog za to naučnici vide u tome što primanja velikog broja ljudi iz ove grupe ne zavise toliko od dužine radnog vremena već od drugih faktora. Radnici i radnice sa najnižim primanjima pokazuju indiferentnost, odnosno nisu naklonjeni kraćem ili dužem radnom vremenu – istraživači veruju da je to rezultat nesigurnog položaja koji niske zarade nose sa sobom – za ove ljude je broj radnih sati često u direktnoj vezi sa visinom zarade.
Žene su naklonjenije kraćem radnom vremenu od muškaraca. Jedan od zaključaka ovog istraživanja je i da su žene koje su u partnerskim odnosima, bez obzira što na poslu provode vremena koliko i muškarci, daleko opterećenije svakodnevnim kućnim poslovima. To je jedan od razloga zašto su one sklonije skraćivanju radne nedelje. Drugi se krije u nedostatcima društvene brige o deci i porodicama što veliki broj žena zapravo prisiljava da rade kraće kako bi mogle da se posvete brizi o porodici.
Zaposleni u privatnom i javnom sektoru su takođe dve grupe među kojima se pokazala razlika u prihvatanju kraćeg radnog vremena. Naučnici objašnjavaju da je razlog zašto radnici u privatnom sektoru u većem broju naginju ka skraćivanju radne nedelje to što usled slabije kontrole oni često rade i duže od standardnih 40 sati nedeljno, dok u javnim preduzećima i institucijama postoji veće poštovanje ograničenosti radnog vremena.
Iz toga su proizašle i određene preporuke istraživača. Oni smatraju da je u različitim državama potrebno, pre nego što kraća radna nedelja postane standard, doneti i osnažiti mere koje ograničavaju radno vreme i tako štite zdravlje radnika i radnica. Osim toga potrebno je, smatraju istraživači, uvesti veće kontrole poštovanja radnog vremena u privatnim firmama.
Skraćivanje radnog vremena, odnosno uvođenje četvorodnevne radne nedelje, postalo je aktuelnije u periodu sprovođenja mera protiv širenja virusa COVID-19 kada se pokazalo da je moguće raditi i kraće uz drugačiju organizaciju. O kraćem radnom vremenu ste mogli već da čitate na Mašini.
M.M.