Prošlog četvrtka čitava Argentina je stala. Bio je to četvrti generalni štrajk otkako je desničarski predsednik Havijer Milei preuzeo vlast u decembru 2023. godine.
Javni prevoz je bio paralizovan, škole i banke zatvorene, stotine letova otkazane. Ispred parlamenta okupile su se hiljade građana dok se o zakonu raspravljalo. Policija je na demonstrante odgovorila suzavcem, vodenim topovima i gumenim mecima.
Predlog zakona, koji sada ide na razmatranje u Senat i koji bi mogao da stupi na snagu do kraja meseca, predviđa: ograničavanje prava na štrajk, slabljenje pregovaračke moći sindikata, lakše otpuštanje radnika, produžavanje probnog rada, sužavanje mogućnosti da radnici tuže poslodavce nakon otkaza, smanjenje otpremnina i uvođenje dvanaestočasovnog radnog dana umesto dosadašnjih osam sati.
Umesto prekovremenog rada koji se dodatno plaća, poslodavci bi mogli da radnicima “nadoknade” sate slobodnim danima u nekom kasnijem periodu – što posebno pogađa one koji od prekovremenih sati preživljavaju.
Od Mileijevog dolaska na vlast, talas mera štednje gurnuo je radničku klasu na ivicu ponora: zamrzavanje plata i penzija, ukidanje subvencija, rezovi u izdvajanjima za osobe sa invaliditetom.
Prema podacima Centra za političku ekonomiju Argentine (CEPA), između novembra 2023. i septembra 2025. zatvoreno je više od 20.000 preduzeća sa prijavljenim radnicima – tempom od oko 30 dnevno. U istom periodu, navodi CEPA, oko 280.000 ljudi ostalo je bez posla.
U međuvremenu, Argentinci su primorani da podižu kredite i prodaju lične stvari kako bi podmirili osnovne životne troškove.
Zato ovaj najnoviji zakon nije izolovan potez, već samo još jedan u nizu udara elite na najsiromašnije slojeve društva.
A.M.