Koncept zelene prestonice Evrope počiva na razvojnoj logici grada u skladu s principima ekološke održivosti i na podizanju kvaliteta života stanovništva. Projekti izgradnje gondole, jarbola, fontana i panoramskih točkova u Beogradu svedoče o sasvim drugačijoj logici.
U radovima na gradilištu vodozahvata male hidroelektrane u selu Rakita učestvuje i bager u čijem je aspuhu juče navodno detoniran eksploziv.
U prostorijama Gradske opštine Palilula održana je Javna prezentacija o radovima na uređenju saobraćajnica Kraljice Marije, 27. marta, Džordža Vašingtona i Cara Dušana koje se nalaze u centralnom delu Beograda.
Pod nazivom „Oni seku – mi sadimo“ u subotu 16. marta u podne održaće se akcija sadnje drveća u parku Ušće kod „skejt parka“. Tim povodom se pozivaju svi građani i građanke da se okupe u što većem broju, kako bi izrazili protest protiv seče više od sto stabala drveća, koju su gradske vlasti organizovale zbog izgradnje kalemegdanske gondole.
Momentalna obustava izgradnje derivacionih mini hidrocentrala na celoj teritoriji Srbije je jedini zahtev protesta koji je danas održan u Beogradu.
Stanovnici mnogih gradova u Srbiji izloženi su veoma zagađenom vazduhu. Ponajviše rezultat ljudskih aktivnosti, zagađenje vazduha uzrokuje mnoge bolesti, ali i više hiljada preuranjenih smrti godišnje. Adekvatan odgovor na ovaj problem, između ostalog, zahteva da se država uhvati u koštac s rešavanjem energetskog siromaštva njenih građanki i građana.
U Srbiji i regionu raste broj ekoloških pokreta koji se bore za očuvanje poslednjih divljih reka Evrope. Jedan od njih je građanska inicijativa Correct iz Crne Trave. Opština Crna Trava, smeštena na samom jugoistoku Srbije, na reci Vlasini, spada u najnepristupačnije planinske oblasti. Odseljavanje traženih zidara – Crnotravaca – i zapuštanje stočarstva uslovili su današnju privrednu nerazvijenost i nisku naseljenost ovog kraja.
Na šest lokacija na reci Lopatnici u opštini Kraljevo postavljena su upozorenja investitorima malih hidroelektrana da nisu dobrodošli.
Pravdajući se potrebom za povećanjem procenta dobijene električne energije iz obnovljivih izvora energije, država omogućava i podstiče izgradnju velikog broja derivacionih mini hidro-elektrana. Time se zapravo uništava veliki broj rečnih tokova u Srbiji, a sa njima i ekosistemi koje te reke stvaraju dok se dovodi u pitanje i opstanak i razvoj zajednica koje oko tih prostora žive. Ipak, ovaj napad na zajedničke vodne resurse nije ostao bez odgovora.
Danas je u prostorijama Kuće ljudskih prava i demokratije u Beogradu održana konferencija za medije inicijative Odbranimo reke Stare planine. Predstavnici inicijative upoznali su veliki broj prisutnih novinara i građana sa štetnošću derivacionih hidroelektrana, situacijom na terenu i daljim planovima incijative.
