Meštani i aktivisti pokušavaju da spasu jednu od tri najčistije reke u Srbiji od izgradnje treće hidroelektrane koja bi je, kako tvrde, dokrajčila. Srbija u međuvremenu ignoriše i kritike i apele međunarodnih udruženja za zaštitu životne sredine i Evropske komisije.
U nedelju, 27. septembra, održan je inicijalni sastanak mreže Žene za reke. Sastanak je bio održan u okviru okupljanja Plavo srce Kraljeva, kojim je ujedno obeležen i Svetski dan reka.
Inicijativa Pravo na vodu, Organizacija za političku ekologiju PolEkol i građanska inicijativa Sačuvajmo planinske reke Kraljeva će danas u 18h obeležiti Svetski dan reka na obali Ibra, skupom pod nazivom Plavo srce Kraljeva.
Zbog nastavka radova na cevovodu male hidroelektrane „Zvonce”, uprkos izdatoj zabrani od strane Zavoda za zaštitu prirode, organizacija RERI (Renewables and Environmental Regulatory Institute) podnela je krivičnu prijavu protiv investitora „Mala hidroelektrana Zvonce d.o.o.”.
Mogući rudarski bum u Srbiji obećava izdašne profite privatnim kompanijama koje će eksploatisati rudno bogatstvo. Poreske olakšice, jeftina radna snaga i neadekvatna regulacija vezana za zaštitu životne sredine čine bogata nalazišta izuzetno privlačnim i povoljnim za eksploataciju.
U kojoj meri i na koji način zelenilo u gradu utiče na kvalitet mentalnog i fizičkog zdravlja njegovih stanovnika govore mnoga istraživanja koja ukazuju na dugoročne posledice nekontrolisanog urbanog ekocida.
Naučnici su utvrdili da je u Kanadi krenuo da se topi permafrost što je znak da je promena klime prema tačci bez povratka dobila dodatno ubrzanje. Neophodno je radikalno delovanje za sprečavanje klimatskih promena.
Tokom noći između srede i četvrtka posečena su stabla u parku u Koštunjaku kako bi se pripremio teren za sprovođenje projekta izgradnje sportskog kompleksa na ukupnoj površini od 33 hiljade kvadratnih metara. Prema tvrdnjama naših sagovornika, ukupna vrednost projekta je 12 miliona evra.
Globalno gledano ustalio se pad cene proizvodnje energije iz sunca i vetra, ali u Srbiji nedostaju političke odluke koje bi omogućile rast korišćenja tih obnovljivih izvora. Koncepti proizvođača-potrošača i energetskih zadruga primenjivi su u našoj zemlji, sve što je potrebno je odgovarajuća politička volja.
Zbog spaljivanja uglja najviše strada zdravlje ljudi i kvalitet životne sredine, a upravo se na taj način proizvodi 70% električne energije u Srbiji. Novac treba ulagati u prelazak na zelenu energiju, a ne u izgradnju novih termoelektrana.
