Naš koncept smo kreirali uz kritički osvrt na zadati tematski okvir, pri čemu smo se vodili ličnim iskustvom i pozicijom, objasnio je kustoski tim koji čine Mirjana Radovanović i Miloš Miletić iz Udruženja Kurs.
Dok na srednji rok planiraju da nezavisnost od ruskih energenata postignu prelaskom na obnovljive izvore energije, evropske zemlje zasad otkazuju zatvaranje elektrana na ugalj i pojačavaju rad kopova.
Istraživanja kažu da građani Srbije više ne veruju u proces pridruživanja Evropskoj uniji. Iako je mnoge to iznenadilo, ukoliko se malo dublje analiziraju rezultati izgleda da su oni očekivani rezultat politike EU spram Srbije i njenih građana.
Evropski sud pravde je objavio da građani EU imaju pravo da tuže državu i ostvare nadoknadu zbog narušenog zdravlja u slučajevima kada je ono prouzrokovano zagađenjem vazduha.
Evropska komisija je donela predlog direktive protiv SLAPP tužbi putem kojih moćni koriste pravosuđe kao oružje protiv aktivista i novinara.
Kako javlja UGS „Nezavosnost“, Evropski parlament je pre nekoliko dana usvojio rezoluciju kojom se osuđuje praksa neplaćenog stažiranja kao „forma eksploatacije mladih radnika i kršenja njihovih prava“ i zahteva pravedne plate za pripravnike i mlade na stručnoj praksi.
Stručne organizacije zahtevaju odlučnije mere i strategije protiv pogoršanja mentalnog zdravlja Evropljana.
Evropski parlament je u četvrtak, 16. decembra, usvojio Rezoluciju u kojoj kritikuje dešavanja u fabrici Linglong u Zrenjaninu, privilegije koje u poslovanju Srbija daje kineskim preduzećima, nasilje prema demonstrantima i odnos zvaničnih vlasti prema medijima i civilnom društvu.
Evropska unija donosi zakone koji će, konačno, radnicima koji rade preko digitalnih platformi obezbediti pravni status koji odgovara njihovom stvarnom radnom angažmanu.
Iako središnje snage EU osuđuju „autoritarna skretanja“ vlada u centralnoj Evropi, u praksi su Poljska i Mađarska postale njihovi „anti-migracioni bedemi“.
Javnost i struka sve više isključene iz donošenja odluka o životnoj sredini, upozoravaju stručnjaci.
Većinom glasova juče je u Evropskom parlamentu usvojen Izveštaj o veštačkoj inteligenciji u krivičnom pravu u kojem se traži zabrana upotreba tehnologija za prepoznavanje lica kroz neselektivni nadzor javnih prostora, uključujući i kontrolu granica.
Radnice i radnici 17 članica EU u određenim sektorima raspolažu pravom na nadoknadu zbog profesionalnog oboljenja u slučaju bolesti COVID-19
Usvojena inicijativa u Evropskom parlamentu za tretiranje rodno zasnovanog nasilja kao posebno teškog zločina sa prekograničnom dimenzijom
Evropska komisija će u sredu, 23. septembra, objaviti novi plan EU za tretman izbeglica. To bi mogao biti prelomni momenat za evropsku strategiju suočavanja sa izbegličkom krizom.
Krize redovito izoštre nejednakost i nedostatak solidarnih politika i mehanizama unutar Evropske unije. Težina posledica pandemije izazvala je određena odstupanja od uobičajenih odgovara na krizu.
Nakon požara u kome je izgoreo najveći izbeglički kamp u Moriji u njegovoj blizini vojska gradi novi kamp. Dok grčka vlada i lokalna samouprava odgovornost za požar i nemire svaljuju na izbeglice, novinari i humanitarni radnici upućuju na to da prisilni stanovnici centra nadzorne organe kampa doživljavaju kao nasilne tamničare.
Plamen je juče progutao veći deo izbegličkog kampa u Moriji, na ostrvu Lezbos. U centru originalno namenjenom za smeštaj 3000 lica nalazilo se gotovo 13.000 ljudi, od čega 4000 dece i 400 starih, bolesnih i trudnica.
Prema Luki Mesecu, koordinatoru partije „Levica“ i poslaniku u slovenačkom parlamentu, pandemija je raskrinkala mnoge nedostatke kapitalističkih sistema, i otvorila dobre prilike za leve politike. Značajna posledica pandemije da je to da je ona jasno pokazala da su radnice i radnici a ne menadžeri ti koji osiguravaju funkcionisanje naših ekonomija, naglašava Mesec.
Katja Kipling (Katja Kippling), su-predsedavajuća nemačkom partijom Levica (Die Linke), bila je druga gošća serije razgovora „Susreti sa levicom“, tokom kojeg se najviše fokusirala na politike EU.
Katarina Martins, nacionalna koordinatorka Levog bloka (Bloco de Esquerda) iz Portugala u intervjuu u okviru serije razgovora „Susreti sa levicom“ predlaže formiranje evropskog Fonda za oporavak od 1,5 milijarde evra koji bi bio direktno finansiran od Evropske centralne banke. Martins predlaže i stvaranje saveza perifernih ekonomija, kakva je i portugalska, između ostalog i oko zahteva za restruktuiranje javnog duga.
