Najnoviji Globalni izveštaj o prehrambenim krizama pokazuje još jednu u nizu važnih prekretnica u borbi protiv gladi, navodi organizacija „Care“: danas se više ljudi suočava sa najgorim oblicima gladovanja nego što je to bilo od prvih objavljivanja ovih izveštaja.
Sve više ljudi širom sveta će se loše hraniti ili gladovati usled klimatske krize i tpolotnih talasa, pokazuje straživanje koje su sproveli nemački naučnici.
Proizvodnja hrane je dosad imala globalni rast od 1.14% godišnje, dok bi za zadovoljavanje svetskih potreba trebalo da raste za 1.91% -- ali i da tako potroši svu vodu?
Kakav je kvalitet hrane koju kupujemo? Slučajevi zabrane izvoza određenih proizvoda iz Srbije otvaraju pitanja – čega ima u tim proizvodima što nije dobro da se jede „tamo“ a mi u Srbiji to jedemo i ko to kontroliše?
Zbog posledica klimatskih promena 19 miliona ljudi je izloženo ekstremnim oblicima gladovanja.
Roditelje u SAD je zadesila kriza nestašice prehrane za bebe koja nesrazmerno više teško pogađa siromašnije porodice. Kriza traje mesecima i nema izgleda da će se situacija potpuno stabilizovati skorije.
Rast cena hrane širom sveta je u februaru i martu bio veći nego što je ikada do sad izmerila Organizacija za hranu i poljoprivredu UN
Trećina pšenice na svetu stiže iz Rusije i Ukrajine, pa bi zbog rata cene hrane mogle da nastava da rastu, najviše pogađajući siromašne zemlje, severnu Afriku i Bliski Istok, ukazuje HRW.
Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD) je u sredu objavila prvu procenu izgleda za svetsku ekonomiju u kontekstu rata u Ukrajini
Hrana je prošle godine na svetu prosečno poskupela za oko 30%, dostižući vrednosti koje nije imala prethodnih 46 godina. Poskupljenja se očekuju i 2022. godine
