Izbori za studentski parlament Filozofskog fakulteta u Nišu zvanično su raspisani danas. Kandidacioni period traje od 20. do 24 aprila, a izborni dan zakazan je za utorak, 28. aprila od 10 do 14 časova u holu Filozofskog fakulteta.
Više od 40 posto lekara izašlo je u Novom Sadu na izbore za Regionalnu lekarsku komoru Vojvodine i Lekarsku komoru Srbije, saopštila je grupa lekara koja sebe naziva nezavisnim kandidatima. Svi kandidati iz te grupe, koja je imala podršku studenata, pobedili su na izborima za obe komore.
Nakon više od 10 sati čekanja rezultata, dr Hristov, jedan od nezavisnih kandidata za Lekarsku komoru Srbije, ističe da su osvojili dva od osam mandata. Pored njega, mandat je osvojila i dr Tatjana Pejčić. Kako nisu imali svoje posmatrače među onima koji su prebrojavali listiće, dr Hristov kaže da će sutra proveriti listiće i spiskove. Mandate su, kako je Mašina imala uvid, osvojili i dr Sonja Dakić, dr Milan Lazarević, dr Boris Đinđić, dr Jovica Jovanović, dr Bojan Stanojević i dr Petar Babović.
Izbori za studentske parlamente i ove godine prolaze uz razne poteškoće i nepravilnosti. Na Pravnom fakultetu u Beogradu je uspostavljen „jednopartijski sistem“, a na Medicinskom fakultetu razbijane glave. Kolike nade treba polagati u studentske parlamente, čemu služe i kakva se borba oko njih vodi, pitanja su na koja za Mašinu odgovaraju dvojica studenata iz Beograda.
Parlamentarni izbori u Mađarskoj doneli su istorijsku promenu. Nakon dugogodišnje vladavine Viktora Orbana, pobedu je odneo opozicioni lider Peter Mađar. O ishodima rezultata, kako oni mogu da utiču na buduću saradnju na relaciji Mađarska-Srbija i šta Srbija može da nauči od ovih izbora razgovarali smo sa politikologom Nikolom Ilićem sa Fakulteta političkih nauka i novinarkom i istraživačicom Savremene politike Sofijom Popović.
U jeku političke krize nakon lokalnih izbora i sve izraženije represije, kolumnista Luka Petrović analizira poruke koje šalje Aleksandar Vučić, upozoravajući da bi najavljeni parlamentarni izbori mogli biti tek uvod u novu fazu nestabilnosti, a ne njeno razrešenje.
Stručnjakinja za ljudska prava i strategije Stefanija Kaprončaj kaže da je situacija u Mađarskoj polarizovana, ali istovremeno i puna nade, jer mnogi građani osećaju da je promena moguća i da je rezultat njihovog ličnog angažmana. Ona za Mašinu kaže da je bilo sporadičnih incidenata nasilja prema političkim aktivistima, ali srećom, kako ističe, niko nije ozbiljno povređen.
U Mađarskoj će se 12. aprila održati izbori, koje trenutno prate brojne nelogičnosti. U jeku incidenta u Kanjiži, u opozicionim krugovima u ovoj državi se, prema rečima glavnog urednika portala Merce.hu Papa Gažija, jasno tumači kao Orbanovo izvođenje akcije relativno niskog rizika kako bi se demonstrirala neprijateljska ukrajinska namera i podigli ulozi pre izbora, uz pomoć predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića.
U susret sve češćim spekulacijama o mogućem raspisivanju parlamentarnih i predsedničkih izbora u Srbiji, u javnosti raste konfuzija oko procedura, nadležnosti i političkih posledica takvih odluka. Pravnica iz Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) Sofija Mandić kaže da je jedan od ključnih razloga za konfuziju činjenica da Srbija već godinama nema ustaljen izborni ciklus, dok Pavle Dimitrijević iz Crte ističe da je ključno razlikovati formalne rokove od političkih odluka.
Napetosti u blizini Kanjiže, praćene kontradiktornim informacijama i izostankom jasnih odgovora nadležnih, otvorile su pitanje da li je reč o izolovanom bezbednosnom incidentu ili o događaju koji se uklapa u širi politički kontekst uoči izbora u Mađarskoj. Urednik portala Savremena politika Nikola Burazer kaže da se situacija ne može posmatrati van odnosa moći, predizborne kampanje i regionalnih savezništava.
