„Onda bismo imali i vodu i posetu u isto vreme”, kažu meštani koji su se obratili inicijativi Pravo na vodu tokom njenog istraživanja o suši u zemlji. U najnovijem izveštaju, inicijativa otkriva da je više od 100 mesta u Srbiji tokom leta 2025. ostalo bez vode. U saopštenju se navode prijavljeni problemi sa vodosnabdevanjem u gradovima i selima, kao i zanemarivanje od strane institucija i države.
COP 29 se održava od 11-22. novembra u prestonici Azerbejdžana; aktivisti smatraju da je već izbor lokacije šamar u lice zaštiti životne sredine.
„Upozorenja koja smo godinama upućivali niko nije čuo“, izjavio je aktivista Robert Oroz u video obraćanju iz potpuno poplavljenog sela Luke u opštini Fojnica u BiH.
Istraživanja potvrđuju da bi jake padavine kakve su nedavno poplavile srednju Evropu bile duplo ređe, ali i slabije, da sagorevanje fosilnih goriva nije zagrejalo atmosferu.
Evropa se zagreva mnogo brže nego drugi delovi sveta, što dovodi do požara, suše i zdravstvenih problema. Studija objavljena u stručnom časopisu Nature ukazuje na povećanu stopu smrtnosti uzrokovanom rastom temperatura.
Da ponovimo gradivo: da bismo se nosili sa budućim olujama i bujicama ne trebaju nam ulaganja u objekte luksuza i spektakla, ni jalovišta koja će odneti voda, nego bolja infrastruktura, zaštitno zelenilo i civilna zaštita.
Odlazeći specijalni izvestilac Dejvid Bojd kaže da „nešto nije u redu sa našim mozgovima kad ne možemo da razumemo koliko je ovo ozbiljno“, piše Gardijan.
Prošle godine je u Evropi uklonjeno 500, odnosno za 50% više barijera nego 2022, javlja Koalicija Dam Removal Europe.
Uprkos obavezama da smanje ulaganja u fosilna goriva, najbogatijih 19 zemalja sveta i EU su uložile skoro 150 milijardi evra u razvoj industrije nafte, uglja i zemnog gasa.
Sve više ljudi širom sveta će se loše hraniti ili gladovati usled klimatske krize i tpolotnih talasa, pokazuje straživanje koje su sproveli nemački naučnici.
