Širom sveta se odigravaju, kako ih mediji kolokvijalno nazivaju, Gen Z protesti. U tom smislu, mladi u Srbiji ne samo da nisu izuzetak, već su, uslovno rečeno, začetnici, te su slike njihovog bunta prve obišle svet. Drugim rečima, njihova borba za sopstvena prava i slobodu poslužila je kao primer njihovim vršnjacima širom zemaljske kugle.
Nedostižna – tako deluju, barem za neke, ljudska prava u Srbiji 10. decembra 2025. godine, na Međunarodni dan ljudskih prava. A kako i ne bi, kada je javnost u prethodnom periodu svedočila grubom kršenju istih, i to od strane onih koji bi morali da budu njihov garant. Međutim, kako za Mašinu ocenjuje Vladica Ilić, ohrabruje to što su se građani tokom prethodnih godinu dana osvestili da za svoja prava moraju svakodnevno da se bore.
Fondacija Centar za demokratiju čestitala je svim građankama i građanima Srbije Međunarodni dan ljudskih prava, uz poruku da je poštovanje prava, sloboda i dostojanstva svakog pojedinca ključ za izgradnju modernog i demokratskog društva.
Čak i u situacijama kada je možda i bilo opravdano upotrebiti silu, ta sila nije upotrebljivana na adekvatan način, jer policajac ne sme službenom palicom da udara nekoga po bubrezima ili po glavi, objašnjava programska direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) i kandidatkinju Zeleno levog fronta za Poverenicu za rodnu ravnopravnost Milena Vasić povodom sve veće policijske brutalnosti na ulicama Srbije. U prethodnoj epizodi Mašinine emisije „Šta kaže?“, ona je takođe komentarisala prostor oko Pionirskog parka, gde nestaju prava i zakoni, kao i značaj institucije Poverenice u sistemu.
Grupa niških studenata privedena je juče na informativni razgovor u policijsku stanicu, gde su zadržani više od pet sati bez mogućnosti da im bude obezbeđena pravna pomoć, saopštila je Građanska inicijativa.
Preko dvadeset organizacija civilnog društva upozorava na „nedopustivo kršenje ljudskih prava svih građana i građanki Srbije u čitavom izbornom procesu“ i dodaju da nereagovanje institucija na kršenja i zloupotrebe prava i procedura vode poraznom zaključku da su građani prepušteni sami sebi i ulici u zaštiti svojih prava.
Nacrt zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima ili, kolokvijalno, zakon o sezonskom radu daće podsticaj nestandardnim oblicima rada; u prevodu, škodiće radnicima. Specijalni izvestioci UN ukazuju na mogućnost kršenja ljudskih prava.
Novi izveštaj Amnesty Internationala pokazuje da u Srbiji u toku 2021. godine policija nije odgovarala zbog zlostavljanja građana i građanki, da mediji i nevladine organizacije trpe napade od provladinih medija, ali i da je diskriminacija žena, LGBT+ osoba, Roma i drugih etničkih manjina, kao i socijalno ugroženih bila široko rasprostranjena.
Zamenica ombudsmana Poljske skrenula je pažnju na nehuman tretman izbeglica među kojima je veliki broj žene i dece.
Dok je ogroman teret humanitarne krize usled pandemije spao na žene, dok su ženske i feminističke organizacije poput SOS telefona i sigurnih kuća i u Srbiji i u svetu iz istog razloga preopterećene, ekstremna desnica iskoristila je trenutak i zaoštrila napad na ženska prava.
