Dok se političari i bogati okupljaju na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, globalna nevladina organizacija Oksfam objavila je svoj godišnji izveštaj o rastućoj nejednakosti u svetu. Pod nazivom „Otpor vladavini bogatih. Zaštita slobode od moći milijardera“, izveštaj se bavi načinima...
Po sadašnjim stopama ekonomskog rasta siromaštvo biti iskorenjeno za 230 godina, ali ćemo prvog bilijardera imati do kraja decenije. Nejednakosti su pitanje moći i zato su prvi i najvažniji problem. Bogataši vole diskurs siromaštva, jer ignoriše složenost problema i ne...
Međunarodna organizacija rada u najnovijem izveštaju o zaposlenju ukazuje na povećanje nejednakosti jer udeo radnog prihoda stagnira, a veliki deo mladih ostaje van zaposlenja, obrazovanja ili obuke. Izveštaj pokazuje spori napredak prema ključnim Ciljevima za održivi razvoj kako se približava...
Profesorka ekonomije sa Harvarda Klaudija Goldin dobitnica je ovogodišnje Nobelove nagrade za ekonomiju za proučavanje mesta i uloge žena na tržištu rada.
Problem sa grejanjem, pa i energetsko siromaštvo kao takvo, mogao bi da bude rešen ulaganjem u savremene javne servise, ali umesto toga, državni vrh priča bajke o rastu životnog standarda.
Da bi reorganizacija modne industrije imala pravedan ishod, neophodno je poći od ispravljanja istorijski nasleđenih nepravdi koje još uvek drže zemlje Globalnog Juga u neravnopravnom položaju u odnosu na ostatak sveta.
Ekonomisti i stručnjaci za javne politike pozivaju lidere bogatih zemalja da uvedu porez na ekstremna bogatstva, otpišu dugove Globanog juga i ukinu subvencije naftnim kompanijama.
Razvijene zemlje su na Samitu Ujedinjenih nacija o promeni klime održanom u Egiptu primorane da osnuju sasvim novi fond za nadoknadu štete i saniranje posledica od klimatskih promena koje pre svega trpe zemlje u razvoju, odnosno iste one koje su...
Da li će razvijene zemlje pristati da počnu da plaćaju odštetu siromašnijima za gubitke i štetu koje potonji trpe od klimatskih promena – i da li će se to zvati „pomoći“ ili odštetom – ključna su pitanja na aktuelnom dvadesetsedmom...
Podaci nesumnjivo pokazuju da negativne posledice globalne zdravstvene i prateće ekonomske krize nisu ravnomerno raspoređene među članovima društva i da su najteže pogodile najmarginalizovanije kategorije stanovništva.
Društvene nejednakosti između bogatih i siromašnih ogledaju se i kroz disproporcionalno veće učešće bogatih u proizvodnji zagađenja, što posebno dolazi do izražaja na primeru upotrebe privatnih aviona.
Ujedinjene nacije i ekološke organizacije će petog juna obeležiti Dan zaštite životne sredine, upozoravajući na to da vreme za zaštitu života na zemlji čovečanstvu curi kroz prste
Najveći jaz u platama je u prestonici, gde najobrazovanije žene u proseku zarađuju 47.000 dinara manje od podjednako obrazovanih kolega.
Broj nezaposlenih na svetu će i ove godine biti veći nego pre pandemije, a nejednakosti se povećavati, ocenjuje se u izveštaju o globalnim trendovima u zapošljavanju i socijalnim izgledima za 2022. godinu.
Nejednakosti su drastično rasle za vreme pandemije, pokazuje Oxfam i nudi set preporuka za transformaciju ekonomije prema idejama jednakosti i kvalitetnog života za sve.
World Inequality Report 2022, studija raspodele globalnog bogatstva u poslednje dve decenije, pokazuje da siromašnija polovina svetske populacije ima samo 2% globalnog bogatstva dok je u rukama najbogatijih 10% čak 76% bogatstva.
Kao odgovor na decenijski rast nejednakosti u platama Evropska konfederacija sindikata zahteva značajno povećanje minimalne zarade i zabranu pristupa kompanijama javnom novcu koje odbijaju kolektivno pregovaranje ili raskidaju kolektivne ugovore.
Posledice pandemije po radničku klasu, nedostatak dostojanstvenih radnih mesta i štrajkačke aktivnosti u raznim delovima sveta obeležavaju ovogodišnji Svetski dan dostojanstvenog rada
U Srbiji su žene u visokim procentima zastupljene među studentima novinarstva i zaposlenima u medijima, a probijaju se i na mesta urednica redakcija, ali najčešće ostaju uskraćene za najviše pozicije – mesta glavnih urednika, pokazuju rezultati istraživanja.
„Bez odlučnih i ciljanih napora da se ubrza otvaranje pristojnih radnih mesta, podrže najugroženiji članovi društva i oporave najteže pogođeni ekonomski sektori, ekonomski efekti pandemije mogli bi trajati godinama uz rast nejednakosti i siromaštva“, upozorava generalni direktor MOR-a Gaj Rajder.
Iako je MMF nedavno pozvao na uvođenje solidarnog poreza, većina MMF-ovih kredita podstiče mere štednje komentariše Aleksandar Matković sa Instituta ekonomskih nauka.
