Na parcelama koje se nalaze u blizini aerodroma Nikola Tesla u Surčinu, a pripadale su do skoro NIS-u i državi, uknjižio se poslednjih meseci još jedan vlasnik – privatna firma Euro KB rent, u vlasništvu biznismena Zorana Kostića, saznaje Forbes Srbija.
„Kada MOL završi akviziciju srpske naftne kompanije, tržišta nafte tri zemlje bez izlaza na more – Slovačke, Mađarske i Srbije – funkcionisaće koordinisano, a mi ćemo postati još otporniji na političke ucene iz Ukrajine“, rekao je mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto o sastanku sa srpskom ministarkom energetike Dubravkom Đedović. Planirani naftovod povezivao bi Srbiju sa najvećim naftovodom na svetu, „Družbom“, koji potiče iz Rusije.
Četiri godine rata u Ukrajini dovele su do velikog broja žrtava – Rusa i Ukrajinaca zajedno. U međuvremenu, proizvođači oružja u SAD i EU zaradili su milijarde dolara u onome što mnogi vide kao posrednički rat Zapada i Rusije. Rat je izazvao tektonske geopolitičke pomeraje, uključujući i u Srbiji. Kako se svet promenio od trenutka kada je Rusija napala svog suseda?
Geopolitička dimenzija NIS-a ponovo je došla do izražaja kroz najave Hrvatske o izgradnji gasne interkonekcije sa Srbijom, kojom bi se Srbiji omogućio pristup LNG terminalu na Krku. Govoreći na konferenciji „Energetika 2026 – Hrvatska pred odlukama decenije“, hrvatski ministar privrede Ante Šušnjar naveo je da bi ovaj projekat „ojačao energetsku bezbednost regiona“. Kako se zapravo Hrvatska odnosi prema prodaji NIS-a mađarskoj firmi MOL?
Mađarska kompanija MOL i Gazprom Neft zvanično su postigle dogovor o kupovini udela od 56,15 odsto u kompaniji Naftna industrija Srbije (NIS). MOL je saopštio da vodi pregovore sa kompanijom ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata o sticanju manjinskog vlasničkog udela u NIS-u. Konačan ugovor o kupoprodaji biće potpisan do 31. marta 2026. godine, ukoliko OFAC (Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država) da saglasnost.
Prema rečima ministra spoljnih poslova i trgovine Mađarske Petera Sijarta, postoji dobra šansa da se u roku od jedan do tri dana postigne dogovor o kupoprodaji ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) između mađarskog MOL-a i ruskog „Gaspromnjefta“. Sijarto je za RTS govorio i o izgradnji naftovoda između Mađarske i Srbije, kako bi se koristili kapaciteti najvećeg naftovoda na svetu, „Družbe“, koja potiče iz Rusije. Da li su američke sankcije zaista potisnule ruski uticaj iz Srbije ili će uloga Mađarske ipak obezbediti Rusiji drugačiji pristup srpskoj ekonomiji?
Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine odobrila je operativnu dozvolu NIS-u do 23. januara, što se smatra dokazom da pregovori između ruskih akcionara NIS-a i mađarske kompanije MOL idu u dobrom smeru. Od kada su sankcije stupile na snagu u oktobru 2025. godine, u javnosti se kritikuje nemoć Srbije kada je reč o upravljanju njenim energetskim resursima. Iako se pregovori nastavljaju, brojna ključna pitanja o budućnosti NIS-a i dalje ostaju otvorena.
Medijski izveštaji o potencijalnoj prodaji ruskog udela u NIS-u navode da je jedan od ključnih prioriteta Rusije to da kupac vrati njen udeo kada se geopolitička situacija promeni i američke sankcije protiv Rusije budu ukinute. Zašto su u tom smislu potencijalni kupci u Mađarskoj i Ujedinjenim Arapskim Emiratima poželjniji i da li uopšte postoji presedan za ovakvu vrstu aranžmana?
Ruski akcionari vode pregovore o mogućoj prodaji udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) sa mađarskom kompanijom MOL, potvrdila je danas ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. Prema njenim rečima, Vlada Mađarske, ruska vlada i Vlada Republike Srbije podržale su te razgovore, a sada je u „rukama” Kancelarije za kontrolu strane imovine SAD (OFAC) da izda operativnu licencu za rad NIS-a.
Prorežimski mediji tvrde da bi nacionalizacija kompanije bila protivzakonita, dok vlast i dalje sedi skrštenih ruku kada je reč o rešavanju posledica američkih sankcija NIS-u. Dr Srećko Đukić, bivši diplomata i član Foruma za međunarodne odnose u Beogradu, kaže da problem nije u srpskom zakonu, već u ugovoru o kupovini NIS-a potpisanom 2008. godine. „Ustavni sud koji normalno radi poništio bi te odredbe konkretnog ugovora”, rekao nam je.
