Ivan Radanović 
Istorija kapitalizma je istorija sposobnosti država da ga zaštite od spoljnih i unutrašnjih pretnji, makar i obustavom tržišta. Od planiranog zastarevanja proizvoda do radikalnih antikovid mera, sistem pokazuje da nije ni prirodan ni spontan, što valja iskoristiti u korist ljudi i prirode
U knjizi „Atlas veštačke inteligencije“, Kejt Kroford objašnjava zbog čega je ova tehnologija mnogo više od pukog alata. Iako se predstavlja kao čista tehnologija, radi se o planetarnoj strukturi zavisnoj od ogromne količine fosilnih goriva, minerala, jeftinog rada i ličnih podataka. Zbog kapitala potrebnog da se razvije i svetonazora koje naturalizuje, nužno služi interesima moćnih. Ukoliko se ne zauzda, ova snažna politička, ekonomska i kulturna sila će produbiti već nedopustive nejednakosti
Dok države sve više poslova prepuštaju privatnicima, njene sposobnosti venu. Kada se ne radi, zaboravlja se i kako se radi. Ovo je ključno u susret klimatskim promenama, jer posao konsultanata nije da spasavaju svet nego da zarade. Zato demokratski izabrane vlade moraju ostati ključne, jer samo one imaju kapacitet da rešavaju kolektivne probleme
Po sadašnjim stopama ekonomskog rasta siromaštvo biti iskorenjeno za 230 godina, ali ćemo prvog bilijardera imati do kraja decenije. Nejednakosti su pitanje moći i zato su prvi i najvažniji problem. Bogataši vole diskurs siromaštva, jer ignoriše složenost problema i ne preispituje odnose moći.
Bez utopija, društvo bulji u prošlost. Istorijsko sećanje odgovara na pitanje zašto živeti, šta menjati i oko čega se truditi. Zato mu se mora prići kritički jer će ga, u suprotnom, pobednici preoblikovati u predvidljiv tok događaja. Tada bi prošlost izgubila kontigentnost, budućnost socijalnu alternativu a društvo slobodu.
U knjizi „Crnokošuljaši i Crveni“ politikolog Majkl Parenti ukazuje na istorijsku saradnju kapitala i fašizma. Od Musolinija i Hitlera pa sve do danas, fašizam je koristan u progonu neistomišljenika, uništavanju radništva i širenju politika slobodnog tržišta. Posledice ovih trendova poput nejednakosti, korupcije i ekološkog uništenja, uz onemogućavanje političkog izražavanja narodne volje – koje vidimo danas i u Srbiji – pokazuju da je demokratija u kapitalizmu neostvariva.
Kao što su protesti i blokade povratili veru u političku moć, bojkot trgovaca vraća veru u ekonomsku moć. Zato bojkot treba podržati, ali i proširiti i ustaliti kao mehanizam ekonomske samozaštite. Pored društvenih, psiholoških i ekoloških prednosti, odricanje od suvišne kupovine je prilika da se preispita uloga tržišta u ključnom problemu današnjice – imperativu ekonomskog rasta
Kapital zna svoj životni interes – sećamo li se mi svog? I da li znamo da ga imenujemo ili su nam i pojmovi nestali u opštoj otimačini u kojoj su društveno bogatstvo i moć pripali malom broju ljudi. Sve ovo razmatra ekonomista Ivan Radanović.
Istorija kapitalizma istorija je širenja tržišta nauštrb drugih mehanizama kretanja vrednosti. Sve brojnije posledice tog trenda traže razumevanje ljubavi prema tržištu i privatnoj svojini, kao i povratak deljenju i zajedničkom, bez čega nema održive budućnosti.
Iako ekonomski rast zvuči zdravorazumski, radi se o iznenađujuće mladom konceptu koji je, kao hegemona ideja današnjice, postala ključni činilac ekološkog i društvenog sunovrata. Slamanje te hegemonije zahteva problematizaciju ekonomskog rasta kao ideje, ali i njegove uloge u dinamici moći.
