Silvija Stojić Šta radite kada vam neko kaže da želi da se ubije? Da mu je teško, da ne može u svojoj koži i da nikada neće biti bolje? Koga tada zovete u pomoć? Šta kada ne pomogne ogromna lista prijatelja na fejsbuku, čak ni silne reklame gde nas svi ubeđuju da imamo prijatelje?
Tinejdžeri u Srbiji u posebnoj su žiži javnosti poslednjih meseci, i to ne zbog svojih postignuća, nego upravo suprotno. Raste li zapravo maloletnička delikvencija ili je spušten nivo tolerancije društva, jedno je od pitanja.
Trgovci ljudima često primoravaju žrtve da za njih i u njihovo ime vrše krivična dela poput krađa, dilovanja i razbojništava tokom same situacije eskploatacije. Tako prisiljena žrtva vrši krivično delo ne svojom voljom, dok trgovac ljudima od toga ubira zaradu i istovremeno je drži u podređenom položaju tako što je ucenjuje da će je prijaviti nadležnima za to šta je učinila.
Iako termin trgovina ljudima na prvi pogled ukazuje na prodaju ljudi kao robe, ovaj fenomen podrazumeva mnogo širi spektar krivičnih dela i različite vrste nasilja koje ostavljaju dugoročne posledice po psihofizičko zdravlje žrtava.
Hraniteljske porodice daju veliki doprinos društvu obavljajući značajan posao brige o deci i mladima bez rodeteljskog staranja. Ipak, ovom vidu zbrinjavanja dece je potrebna značajnija institucionalna podrška kako bi još značajnije dobrineo dobrobiti najmlađih članova društva.
Od marta 2002. godine do kraja 2021. godine nevladina organizacija Akcija protiv trgovine ljudima ASTRA identifikovala je 562 žrtve trgovine ljudima u Srbiji, a samo tokom 2021. godine primila je čak 5.386 poziva korisnika koji su prijavili nasilje ili tražili podršku, podaci su Godišnjeg izveštaja te organizacije.
