Stefan Marić 
Suše, grad, razorne oluje – od povremenih vremenskih nepogoda do nove stvarnosti u iščekivanju sledećeg ekstremnog događaja. Da li će meseci uloženog truda i novca nestati u svega nekoliko minuta grada, ili će, pak, doći spora strepnja suše – brige su s kojima se sve češće suočavaju poljoprivrednici.
Da li je inflacija posledica globalnih dešavanja ili je pak rezultat loših procena institucija u Srbiji? O kretanjima u svetskoj ekonomiji i tome da li je Srbija blizu „Turskom modelu“ čitajte u analizi ekonomiste Stefana Marića.
Rast BDP-a, rast BDP-a i opet rast BDP-a – verovatno svaki odrasli stanovnik Srbije barem jednom dnevno čuje slavodobitne izjave državnih zvaničnika o – rastu BDP-a. Ipak, toliko puta ponovljena floskula služi da se prikriju ekonomski pokazatelji koji govore o siromaštvu i upitnom razvoju ekonomije.
Krize redovito izoštre nejednakost i nedostatak solidarnih politika i mehanizama unutar Evropske unije. Težina posledica pandemije izazvala je određena odstupanja od uobičajenih odgovara na krizu.
Ispod predsednikove ekonomske mere „da podelimo narodu pare“ izgleda da sto đavola vire. Krenimo od pitanja zašto smo odbili povoljan kredit, i zatim se zadužili duplo skuplje?
Procene ekonomskih posledica COVID-19 su od nipodaštavanja ubrzo stigle do predviđanja duboke globalne recesije. Potrebu da se država umeša u rad slobodnog tržišta niko više ne dovodi u pitanje, ali kome će biti pomognuto a ko će teret da nosi političko je pitanje. Borba protiv pandemije je ujedno i klasna borba.
Krajem prošlog meseca, vlasti u Srbiji su mukotrpan decenijski proces prodaje najveće državne banke „konačno” priveli kraju. Dugogodišnji pritisak i insistiranje na prodaji Komercijalne banke, koje su dolazili pre svega od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), najzad su urodili plodom.
Film Bonga Džunhoa, Parazit, satirična je kritika kapitalizma. Nakon nizanja uspeha po bioskopima i festivalima, osvojio je Oskara za najbolji film. Ta nagrada je prvi put dodeljena delu koje nije s engleskog govornog područja.
Dvadeset godina nakon što su zbog ratnih sukoba na Kosovu bili primorani da napuste svoje domove, veliki broj ljudi koji se vode kao „interno raseljena lica” (skraćeno IRL) danas i dalje živi u uslovima nedostojnim čoveka.
Januarsko šepurenje svetske elite po švajcarskim Alpima malo šta će doprineti u rešavanju akutnih problema globalne populacije. Iskazana zabrinutost spram posledica klimatskih promena, siromaštva i migracija je puko licemerje budući da svetski moćnici pokazuju da nemaju nikakvu nameru da se pozabave suštinom problema.
