Vida Knežević 
Blokadni FEST, filmski festival koji su organizovali studenati u blokadi, održava se u Beogradu kao odgovor na odlaganje 53. FEST-a. „Našim festivalom se uključujemo u borbu za opstanak institucija kulture, kao budući radnici u kulturi, ili prosto posmatrači. Kultura ne sme da stane!,“ za Mašinu kažu organizatori festivala.
Večeras se u Legatu Čolaković u 18 časova otvara značajna izložba posvećena Oto Bihalji-Merinu, jugoslovenskom revolucionaru, beskompromisnom socijalisti od rane mladosti, radničkom intelektualcu, kulturnom radniku, književniku, novinaru, istoričaru umetnosti i likovnom kritičaru.
Povodom večerašnjeg otvaranja trećeg Festivala javne istorije u 18h u Prostoru Miljenko Dereta u Beogradu, razgovaramo sa sociološkinjom Marijanom Stojčić, iz Centra za primenjenu istoriju.
„Svesna sam da sam ja opstala ne zato što sam bolja umetnica ili zato što sam pametnija, vrednija ili mi je više stalo, nego je to isključivo zato što su takve životne okolnosti. Zato što sam imala privilegiju da ne zavisim od svog mesečnog prihoda“, konstatuje vizuelna umetnica, Ivana Smiljanić, u povodu svoje samostalne izložbe „Nećemo u fioku!“.
O prvim utiscima na vest da je grad Zrenjanin sa predloženim umetničkim konceptom „Meandri grada – tokovi kulture“ odabran da bude Prestonica kulture Srbije 2025. godine razgovaramo sa protagonistima kulturno-umetničke scene u Zrenjaninu, Vladom Đurićem i Ivanom Branković.
Mural posvećen jednoj od mnogih zaboravljenih a značajnih socijalistkinja i antifašistkinja, osvanuo je u centru Beograda.
Osnivanje ovog „najstarijeg nedeljnika na Balkanu“, vezuje se za davnu 1935. godinu i Komunističku partiju Jugoslavije, što je istorijska činjenica na koju vredi podsetiti.
Između nedavno održane izložbe pod nazivom „Rez – linija – otisak“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu i obeležavanja 120. godišnjice rođenja slikara, grafičara i revolucionara Đorđa Andrejevića Kuna, koje nas očekuje 2024. godine, donosimo vam intervju sa njegovom ćerkom, književnom prevoditeljkom i filološkinjom u penziji, Mirom Kun.
„Nakon iskustva dvadesetog veka i proteklih trideset godina lutanja levice, neophodno je iznova podsećati na kritičku oštricu marksizma. Knjiga o Hermanu je doprinos obnovi marksizma i podsetnik na, od marksizma nerazdvojnu, nužnost kritičke misli“, ističe istoričar Stefan Gužvica o radničkom intelektualcu, Bogomiru Hermanu.
„Nadležnost i odgovornost se do besvesti prebacuje sa institucije na instituciju, čime se problemi samo guraju pod tepih, a ne rešavaju, dok vreme neumitno prolazi, a prilike se propuštaju. Memorijal ’Boško Buha’ je jedan u moru takvih primera“, kaže za Mašinu Ivana Bogićević Leko, članica Inicijative za obnovu memorijalnog kompleksa „Boško Buha”.
