Konferencija „Kome smeta žena“, u organizaciji udruženja BeFem feministički kulturni centar, biće održana 27. i 28. novembra u Prostoru Miljenko Dereta u Beogradu. Tokom dva dana programa posetiteljke će imati priliku da čuju različite glasove, prakse i generacije koje povezuje zajednička težnja ka otporu, solidarnosti i slobodi, navode organizatorke.
Na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, širom sveta beležimo alarmantan broj femicida i drugih oblika nasilja nad ženama. U Srbiji je u 2025. godini do sada ubijeno 16 žena, prema podacima organizacije FemPlatz, što predstavlja smanjenje u odnosu na prethodne godine. Ipak, postavlja se pitanje – da li se situacija zaista poboljšala i kako na to reaguju institucije i građani?
Aktivistička grupa „Žene za promene“ organizuje danas u 15.30 časova protestnu akciju na Trgu slobode zbog dva femicida koja su prethodnih dana počinjena u okolini Leskovca i u Borči.
Udruženje likovnih umetnika Srbije organizuje razgovor i predstavljanje publikacije u sredu, 26. novembra od 18.00 časova u svojoj galeriji u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu. U razgovoru povodom izdavanja novog zbornika ULUS-a „Živeti od umetnosti“, učestvovaće ekonomistkinja i članica Centra za istraživanje nejednakosti Nikolina Vujačić, član Centra za dosotojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo Mario Reljanović i samostalna umetnica Jovana Blagojević. Moderatorke događaja su urednice Zbornika ULUS-a Isidora Ilić i Vahida Ramujkić.
Danas, na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, Ujedinjene nacije su objavile da se svakog dana 137 žena i devojčica ubije od strane partnera ili članova porodice. Prema podacima koje su objavili Kancelarija UN za drogu i kriminal (UNODC) i „UN Women”, tokom 2024. godine počinjeno je 50.000 femicida od strane partnera i članova porodice. Nasuprot tome, samo 11 odsto ubistava muškaraca počinili su njihovi intimni partneri ili članovi porodice u istom periodu.
Simptomi politike koja godinama proizvodi jeftinu i potpuno zavisnu radnu snagu na jugu Srbije izašli su na videlo u prethodnim mesecima. Nove fabrike koje su se godinama predstavljane kao simbol „ekonomskog razvoja“, sada se masovno zatvaraju, a investitori odlaze istom brzinom kojom su došli. Država se na ove probleme ne osvrće, a ljudi ostaju bez posla, često bez ikakve alternative. Docentkinja na Filozofskom fakultetu u Nišu za Mašinu analizira uzroke i posledice ovakve politike.
Dve od pet žena u Srbiji doživele su seksualno uznemiravanje na radnom mestu, rekla je viša savetnica u instituciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Tijana Milošević na predstavljanju Posebnog izveštaja o diskriminaciji žena. Kako prenosi Beta, direktorka Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena Milana Rikanović ocenila je da današnji izveštaj pokazuje da diskriminacija žena „nije epizoda, nije anegdota, već je strukturalna i zahteva našu sveobuhvatnu akciju”.
Feminističke i ženske organizacije širom Srbije najoštrije osuđuju ponovno brutalno nasilje prema učesnicama i učesnicima protesta u Novom Sadu od strane policijskog službenika. One zahtevaju hitnu suspenziju i trajno udaljavanje iz službe policajca koji je, kako navode, pretukao devojku, pokretanje krivičnog postupka i prestanak upotrebe policijske sile kao sredstva političke kontrole.
Samo ove godine, na jugu Srbije je oko 5.000 radnica i radnika ostalo bez posla zbog zatvaranja fabrika, a šanse su da će do kraja godine poslove izgubiti još 4.000 njih. O uslovima rada, zastrašivanju i pritiscima koje radnice i radnici na jugu trpe, kao i posledicama koje tek slede razgovarali smo sa radnicom fabrike Leoni iz Niša i istraživačicom Saritom Bradaš.
Do kraja oktobra još pedeset radnika fabrike „Elrad“ u Vlasotincu ostaće bez posla. Iako je nakon štrajka u septembru postignut izvestan dogovor između poslodavca i sindikata, radnici se ponovo nalaze u naizgled bezizlaznoj situaciji. Uprava je radnicima ponudila otpremnine uz „dobrovoljni odlazak“, ali većina radnika na to ne pristaje.
Društveni front organizuje tribinu pod nazivom „Borba za prava prosvetnih radnika: potrebe, mogućnosti, prepreke“, 23. oktobra od 19 časova u Kultunom centru Magacin u Beogradu. Na tribini će govoriti članovi sindikata i prosvetni radnici i radnice.
Centar za kvir studije organizuje tribinu u petak, 24. oktobra od 17.15 časova u Evropskoj kući, sa ciljem da se na jednom mestu mapiraju zajedničke borbene tačke i razvije nova kultura solidarnosti, u kojoj će klasna pitanja, radna prava i LGBT+ ravnopravnost biti prepoznata kao deo jedinstvene borbe za društvenu pravdu.
Ako je mama dobro – dobro je cela porodica; ali, da li je mama nakon porođaja zaista dobro? Kakvo je njeno mentalno zdravlje u postporođajnom periodu? Centar za mame sproveo je istraživanje upravo na ovu temu. Nova vrsta umora i iscrpljenosti, osećaj krivice, neispavanost, anksioznost, baby blues pa čak i postporođajna depresija su situacije u kojima se nalaze porodilje, ali o kojima se retko govori. Za Mašinu o ovoj temi, iz svog iskustva, pričaju glumica Anđela Jovanović, novinarka Iva Parađanin Lilić, influnserka Marta Lović i Jovana Ružičić ispred Centra za mame.
Povodom Međunarodnog dana seoskih žena, koji se obeležava 15. oktobra, BeFem je predstavio dokumentarni film „Mlin koji sem kukuruza melje i predrasude“ — priču o Tijani Marić iz sela Seča Reka, prvoj vodeničarki u Srbiji.
Narodno pozorište u Beogradu sezonu je započelo 1. oktobra, ali je već nakon dva dana privremeno zatvoreno. Ansambl drame Narodnog pozorišta stupio je u štrajk, a jedan od razloga je stupanje na snagu novog pravilnika o radu te ustanove. Kako ansambl drame navodi na svom instagram profilu „Narodno je narodno“, uprava nije smela da donese pravilnik bez konsultacija sa reprezentativnim sindikatima i da se u pravilniku zaposlenima garantuju manja prava od propisanih Zakonom o radu i Ustavom Republike Srbije. Za Mašinu o ovome govori glumac Nenad Hadži Maričić.
Povodom Svetskog dana dostojanstvenog rada, Fondacija Centar za demokratiju i Nezavisno udruženje novinara Srbije skreću pažnju na sve dublje izazove sa kojima se suočavaju radnici i radnice u Srbiji.
Dva miliona ljudi u Italiji protestovalo je u znak podrške Sumud flotili. Studenti, sindikati, mladi i stari – pridružili su se demonstracijama i štrajku. „Mobilizacija je permanentna“, odlučni su studenti i radnici.
Poput Austrije i Nemačke, italijanska vlada ostaje jedna od poslednjih evropskih vlasti koja istrajava u lojalnosti izraelskoj vladi – uprkos nalogu za hapšenje Benjamina Netanjahua koji je izdao Međunarodni krivični sud zbog počinjenih ratnih zločina, kao i izveštaju Ujedinjenih nacija od 16. septembra u kojem se Izrael optužuje za „genocid“ u Gazi. Sada stotine hiljada ljudi izlaze na ulice u sve tri zemlje i vrše pritisak na svoje vlade. Povodom premijere „Pisma“ u Rimu, direktor Bečkog festivala Milo Rau upućuje još jedno pismo svojim italijanskim kolegama: poziv na otpor ratnim zločinima u Gazi.
Nakon najveće društvene mobilizacije u poslednjim decenijama, italijanski radnici i studenti se pripremaju da „zaustave sve“. Pokretu se pridružuju i lučki radnici iz Evrope i Afrike. Štrajk 22. septembra uzdrmao je zemlju i izbrisao granice između društvenih grupa i organizacija – sa jednim ciljem: prolazak Flotile Sumud i humanitarne pomoći do Gaze. Razgovarali smo sa troje studenata iz Italije o načinima organizovanja i budućnosti pokreta.
Uprkos zakonima i Ustavu Republike Srbije koji štite sve građanke i građane od diskriminacije i garantuju im jednaka radna prava, pripadnice i pripadnici LGBT+ zajednice u Srbije nalaze se u znatno nepovoljnijem položaju. Već od samog razgovora za posao, pa sve do otkaza, osobe koje pripadaju LGBT+ zajednici suočavaju se sa psihičkim i fizičkim nasiljem, mobingom, predrasudama i strahom. Sagovornici Mašine govore o najčešćim oblicima diskriminacije, primerima iz prakse i merama koje radnice i radnici treba da preduzmu u slučaju da su im prava povređena.
U toku je peto izdanje kampanje Podrži Super devojčice Alternativnog centra za devojke (ACZD) kojim je u prethodnih četiri godine podržano 97 devojčica radi unapređivanja u oblastima nauke, umetnosti i sporta. Stipendije će i ove godine biti dodeljene uz pomoć donacija građanki i građana. Konkurs za Super devojčice traje do 30. septembra.
