Više od 40 posto lekara izašlo je u Novom Sadu na izbore za Regionalnu lekarsku komoru Vojvodine i Lekarsku komoru Srbije, saopštila je grupa lekara koja sebe naziva nezavisnim kandidatima. Svi kandidati iz te grupe, koja je imala podršku studenata, pobedili su na izborima za obe komore.
Nakon više od 10 sati čekanja rezultata, dr Hristov, jedan od nezavisnih kandidata za Lekarsku komoru Srbije, ističe da su osvojili dva od osam mandata. Pored njega, mandat je osvojila i dr Tatjana Pejčić. Kako nisu imali svoje posmatrače među onima koji su prebrojavali listiće, dr Hristov kaže da će sutra proveriti listiće i spiskove. Mandate su, kako je Mašina imala uvid, osvojili i dr Sonja Dakić, dr Milan Lazarević, dr Boris Đinđić, dr Jovica Jovanović, dr Bojan Stanojević i dr Petar Babović.
Povodom Svetskog dana zdravlja, zdravstvene ustanove u Srbiji organizuju besplatne preglede i edukativne aktivnosti. Pоdаci istrаživаnjа zdrаvljа pокаzuјu dа su hrоničnе nеzаrаznе bоlеsti dugi niz gоdinа nајčеšći rаzlоg оbоlеvаnjа, invаliditеtа i prеvrеmеnе smrti, како u svеtu tако i u Srbiјi.
Državne apoteke nalaze se na rubu opstanka širom Srbije. U Beogradu je situacija sve lošija iz dana u dan, u Subotici se takođe vrši neprimetna privatizacija apoteka, dok je u Kragujevcu, za sada, jedino nešto vedrija situacija – radnice i radnici su uspeli da obezbede lekove, a za plate – šta ostane.
Mreža psihosocijalnih inovacija (Psychosocial Innovation Network – PIN) pokrenula je kampanju Zajedno jedni za druge: Omogući 10 besplatnih grupa podrške svima kojima je potrebno sa ciljem prikupljanja sredstava za organizovanje 10 besplatnih grupa podrške.
Građani Krnjače najavljuju drugi protest pod nazivom „Krnjača nije deponija“, koji će biti održan 7. marta 2026. godine od 11 do 13 časova na Zrenjaninskom putu, kod Pančevačkog mosta. „Ovo je pitanje javnog zdravlja i bezbednosti i zato nećemo prestati da ga otvaramo dok ne bude rešeno na dobrobit građana Krnjače“, navodi se u saopštenju za javnost.
Svake godine poslednjeg dana u februaru obeležava se Međunarodni dan retkih bolesti. Tog dana pitanje sistemske brige o osobama koje žive sa retkim dijagnozama ponovo dolazi u fokus javnosti. Iako se u zvaničnim saopštenjima često iznose visoke budžetske cifre, iskustva pacijenata i njihovih porodica govore o sporoj dijagnostici, ograničenom pristupu terapijama i prebacivanju odgovornosti između institucija.
Radnice Apoteke Beograd danas su se okupile ispred Skupštine Grada Beograda u kojoj se održava 14. sednica i razmatraju 33 tačke dnevnog reda – od kojih nijedna nije Apoteka Beograd.
U 13 časova ispred Vlade Srbije počeo je protest radnica Apoteke Beograd. Bez deset plata, one i dalje ne odustaju od čuvanja javnog interesa i zdravlja. „Raditi bez novca, živeti bez novca, ja mislim da niko u Srbiji trenutno nije u takvoj situaciji kao što smo mi. Ali i dalje dolazimo na posao, ispunjavamo naše radne zadatke, poštujemo naše radno vreme“, za Mašinu je rekla farmaceutkinja Sanja Sudimac.
Svako ko je gledao konferenciju za medije direktora čačanske bolnice o četvorogodišnjoj devojčici koja je preminula nakon rutinske operacije krajnika, nije samo duboko potrešen već i dobro prepoznaje problem. Direktor, koji predstavlja instituciju i sistem, ponavlja pravne fraze i umiruje građane birokratskim procedurama nasuprot roditelja i građana koji pred kamerama svedoče o razmerama ove tragedije.
Radnice i radnici Apoteke Beograd predvođeni Sindikatom Opstanak organizuju protest 11. februara od 13 časova ispred Vlade Srbije. Zaposlenima Apoteke i dalje nije isplaćeno devet i po plata.
Februar se obeležava kao mesec posvećen retkim bolestima, od kojih u Srbiji, prema procenama Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije, boluje oko 500.000 ljudi.
Sindikat „Opstanak“ i zaposleni Apoteke Beograd organizuju protest 2. februara od 13 časova ispred Vlade Republike Srbije zbog devet i po neisplaćenih plata. „Ne idemo dok nas ne primi premijer“, poručuju radnice i radnici.
Pokret „Pravo na život – Meri“ organizuje javni stručni skup „Hitna, medicinska pomoć u Srbiji – kapaciteti, praksa i sistemski izazovi“ koji će se održati 29. januara, od 11.00 časova, u Evropskoj kući u Beogradu. Skup je posvećen analizi organizacionih, finansijskih i operativnih aspekata funkcionisanja hitne medicinske pomoći Republici Srbiji.
Istraživanje o uslovima u porodilištima i iskustvima porođaja u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Hrvatskoj koje potpisuje grupa autorki Fakulteta za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum je obuhvatilo iskustva preko 7.000 žena koje su se porodile između 2016. i 2021. godine u ove četiri zemlje. Rezultati istraživanja ukazuju na, javnosti poznate, probleme koje se tiču zanemarivanja porodilja, akušerskog nasilja i neadekvatnog ponašanja osoblja prema porodiljama.
Studentska sekcija za neuronauke poziva sve zainteresovanje da prisustvuju predavanjima povodom Nedelje svesti o autizmu. „Pridružite nam se, otkrijte nešto novo o jednoj vrlo bitnoj temi, i zajedno sa nama upotpunite Nedelju svesti o autizmu“, poručuju studentkinje i studenti.
Tampon zona je od decembra anketirala preko 120 studentkinja i studentata u Srbiji o njihovim iskustvima prilikom poseta ginekolozima i urolozima u studentskim poliklinikama. Svedočenja studentkinja govore o negativnim osećanjima i traumama.
Za sada je sasvim nepoznatno šta će koncesija tačno značiti za Apoteku Beograd: šta će biti sa radnicama i radnicima, laboratorijama i posebnim preparatima koje samo Apoteka proizvodi i da li će profit sasvim preuzeti primat nad javnim zdravljem. Radnica Apoteke Beograd, Sanja Sudimac, za Mašinu opisuje teške uslove u kojima zaposleni rade bez plata, suočeni sa nedostatkom lekova i pretnjom privatizacije.
Odluka o koncesiji Apoteka Beograd, odnosno daljem otvaranju prostora za potpunu privatizaciju ove zdravstvene ustanove, nastavlja da nailazi na osudu javnosti. Društveni front pozvao je na protest 16. januara od 14 časova ispred Ministarstva zdravlja protiv privatizacije Apoteke Beograd.
U društvu u kojem se od pojedinca očekuje stalni napredak, samousavršavanje i konkurentnost, psihoterapija se sve češće pojavljuje kao odgovor na pritiske koje neoliberalni kapitalizam proizvodi. Individua – bez ičeg većeg od sebe, otuđena i naizgled sasvim slobodna – robuje tržištu, smatra psihološkinja Marija Erić, sa kojom razgovaramo o tome koji se problemi nalaze pred društvom i psihoterapijom i šta je preduslov individualnog i kolektivnog boljitka.
Povećano zagađenje vazduha – to je ono što nastupa u Srbiji nakon dolaska zime, samim tim i nezaobilazna veća opasnost po zdravlje građana. Uzimajući to u obzir, od jutros se stanovnici Beograda, ali i drugih mesta širom zemlje, nalaze u ranjivoj poziciji dok su na otvorenom.
