Sindikat „Opstanak“ i zaposlene Apoteke Beograd organizovale su protest od 13 časova ispred Vlade Republike Srbije zbog devet i po neisplaćenih plata. Na protestu je bio i profesor Filozofskog fakulteta Jovo Bakić.
Ustavni sud Crne Gore je zvanično ukinuo odluku kojom je 2019. godine uvedena neradna nedelja u trgovinskim objektima. U obrazloženju odluke navodi se da je ovaj potez opravdan tvrdnjom da je zakon „kršio slobodu preduzetništva i princip jednakosti svih pred zakonom”. Umesto da se ispravi nejednaka primena zakona, ovom odlukom je u potpunosti izbrisana jedna od retkih institucionalnih pobeda radničkih borbi u trgovinskom sektoru.
Sindikat „Opstanak“ i zaposleni Apoteke Beograd organizuju protest 2. februara od 13 časova ispred Vlade Republike Srbije zbog devet i po neisplaćenih plata. „Ne idemo dok nas ne primi premijer“, poručuju radnice i radnici.
Počevši od prvog februara, cene usluga u ustanova socijalne zaštite biće skuplje za 30 odsto, navodi se u Rešenju koje potpisuje ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Milica Đurđević Stamenkovski. Mesečna cena će sada za pojedine korisnice i korisnike iznostiti i 70.000 dinara. Zašto je došlo do ovog naglog skoka cena i šta će biti sa onima koji neće moći da priušte smeštaj po ovoj ceni – pitanje je na koje ministarstvo zasad nema odgovor.
Prošlo je godinu dana od studentskog poziva na generalni štrajk. Nakon brojnih sastanaka i akcija, sindikalno delovanje je od tada u statusu quo. Zašto je to tako, kojim putem sindikati moraju da pođu i zašto će bez mladih propasti – za Mašinu govori Bojana Tamindžija iz Centra za politike emancipacije.
Povodom novih navoda o teškoj eksploataciji radnika iz Bangladeša angažovanih u fabrici Ling Long u Zrenjaninu, organizacija ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima upozorava da se pred očima javnosti ponavlja obrazac ozbiljnih povreda radnih i ljudskih prava radnika migranta u Srbiji.
Prošlo je godinu dana od studentskog poziva na generalni štrajk. „Studenti uz radnike, radnici uz studente!“ odjekivalo je ulicama Beograda prošle zime i zaista, studentska borba proširila se i ujedinila sa radničkom. Inicirane su izmene Zakona o radu i Zakona o štrajku i Prvi maj obeležen je masovnim protestom. Sagovornici Mašine govore o tome gde se nalazimo godinu dana kasnije, kuda dalje i koja je uloga mladih u sindikalnim borbama.
Nemački kancelar Fridrih Merc osudio je gašenje poslednjih nuklearnih reaktora i nazvao tu odluku „ozbiljnom strateškom greškom”. Nemačka u velikoj meri zavisi od uvoza energije – čak 70 odsto – koji je ranije dolazio iz Rusije, a danas pre svega iz SAD i drugih zemalja. Sa druge strane, u zelenoj tranziciji zavisi od tehnologije iz Kine, što otežava položaj nemačke industrije. Srbija je nedavno u istom duhu najavila razvoj nuklearnog programa nakon ukidanja zabrane iz 1989. godine.
Predstavnici prevoznika iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore danas su najavili početak zajedničkog protesta na graničnim prelazima sa zemljama Šengena, koji će biti organizovan 26. januara. Kako navode, protestuju zbog neadekvatne reakcije Evropske komisije i zemalja Šengena po pitanju tretmana profesionalnih vozača, kao i zbog ograničavanja njihovog boravka na teritoriji Šengena i svakodnevnih radnih aktivnosti.
Ministar za rad i socijalna pitanja Slovenije Luka Mesec predložio je da se minimalna neto zarada ove godine sa 900-930 evra poveća na 1000 evra, što deo sindikata pozdravlja, a drugi deo kritikuje. Kritike stižu i od poslodavaca, ali i premijera Roberta Golobova. O minimalnoj zaradi odlučuje se do 31. januara, a ova rasprava se dešava nakon pokušaja interpelacije ministra Meseca i pred parlamentarne izbore zakazane za mart.
Prema rečima ministra spoljnih poslova i trgovine Mađarske Petera Sijarta, postoji dobra šansa da se u roku od jedan do tri dana postigne dogovor o kupoprodaji ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) između mađarskog MOL-a i ruskog „Gaspromnjefta“. Sijarto je za RTS govorio i o izgradnji naftovoda između Mađarske i Srbije, kako bi se koristili kapaciteti najvećeg naftovoda na svetu, „Družbe“, koja potiče iz Rusije. Da li su američke sankcije zaista potisnule ruski uticaj iz Srbije ili će uloga Mađarske ipak obezbediti Rusiji drugačiji pristup srpskoj ekonomiji?
Dugovi javnih komunalnih preduzeća u Beogradu prema dobavljačima su krajem novembra iznosili 18 milijardi dinara, dok su krajem decembra, kako direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović navodi, premašili cifru od 20 milijardi dinara. Analiziranjem dugovanja JKP-a od strane CLS-a donet je zaključak da je ovo istorijski maksimum dugovanja prema dobavljačima u Beogradu, kao i to da je ovo ključni razlog zašto je reagovao i Međunarodni monetarni fond.
Za sada je sasvim nepoznatno šta će koncesija tačno značiti za Apoteku Beograd: šta će biti sa radnicama i radnicima, laboratorijama i posebnim preparatima koje samo Apoteka proizvodi i da li će profit sasvim preuzeti primat nad javnim zdravljem. Radnica Apoteke Beograd, Sanja Sudimac, za Mašinu opisuje teške uslove u kojima zaposleni rade bez plata, suočeni sa nedostatkom lekova i pretnjom privatizacije.
Suše, grad, razorne oluje – od povremenih vremenskih nepogoda do nove stvarnosti u iščekivanju sledećeg ekstremnog događaja. Da li će meseci uloženog truda i novca nestati u svega nekoliko minuta grada, ili će, pak, doći spora strepnja suše – brige su s kojima se sve češće suočavaju poljoprivrednici.
Vlada Srbije, na čelu sa predsednikom Đurom Macutom i ministrom kulture, Nikolom Selakovićem, je kako Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ navodi, odlučila da bez najave i konsultacija sa sindikatima promeni Uredbu o koeficijentima koja određuje plate u pomenutoj delatnosti. Oni navode i to da, iako su odlukom velikom broju zanimanja platni koeficijenti povećani, ona ipak neće doprineti poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih.
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata ukazuje na brojne nepravilnosti, zloupotrebe i postupanja poslodavaca koje predstavljaju ne samo kršenje osnovnih radnih prava garantovanih zakonima i međunarodnim konvencijama, već i krivična dela u oblasti trgovine ljudima. ASNS od Vlade Srbije zahteva hitne izmene zakona i obezbeđivanje minimalne standarde rada, smeštaja i zaštite za strane radnike.
Nesporno je da su tramvaji u Beogradu dotrajali i da je potrebna nabavka novih, ali po koju cenu? Nabavka novih tramvaja iz Turske, u kupovnoj vrednosti od 189 miliona evra, otvorila je sumnje o nameštanju tendera. Umesto uvoza turskih tramvaja, Srbija po povoljnijoj ceni može proizvoditi tramvaje u Kragujevcu, što bi zaista bilo u javnom interesu, smatra predsednik sindikata „Centar“ – GSP, Ivan Banković.
Drugi dan zaredom stanovnici niškog naselja Crvena zvezda blokiraju ulicu Dušana Popovića na opštini Palilula, zbog, kako kažu, višegodišnjeg problema sa snabdevanjem električnom energijom. U ovom delu grada oko 120 porodica priključeno je na samo dva brojila te su računi izuzetno veliki, a dug višemilionski. Kako bi iskazali svoje nezadovoljstvo usled isključenja struje u zimskom periodu, stanovnici ovog dela grada odlučili su se da protestuju dok im se ne ispuni zahtev – brojila za svaku porodicu ponaosob i priključenje električne energije.
Egipatskim radnicima u Srbiji angažovanim na gradilištu u Jajincima u Beogradu mesecima je uskraćivana zarada. Radnici su nakon dugotrajnog neplaćanja odbili nastavak rada, nakon čega je pokušano da se odgovornost preusmeri na njih, kao i to da su dužni da rade besplatno kako bi se posao priveo kraju. Egipatski radnici u Srbiji obratili su se Ambasadi Arapske Republike Egipat u vezi sa slučajem kršenja radnih prava, sa zhatevom da ambasada ne ćuti pred slučajevima „grubog kršenja radnih i ljudskih prava svojih državljana u Srbiji“.
Internet u Iranu je ugašen u četvrtak uveče nakon eskalacije protesta zbog teških ekonomskih uslova u ovoj zemlji. Demonstracije su u Iranu zahvatile 31 provinciju, a norveška NVO Iran Human Rights saopštila je da je ubijeno najmanje 45 demonstranata od decembra. Iranske vlasti tvrde da su strane sile preuzele kontrolu nad protestima.
Tramp je odbio da kaže koliko dugo će SAD „upravljati“ Venecuelom, tvrdeći da će američke naftne kompanije obnoviti naftnu industriju zemlje i izvoziti naftu u SAD. Administracija tvrdi da će se time sniziti cene za Amerikance i da će njihovo nadgledanje doneti oslobođenje i prosperitet Venecuelancima. A šta ako nijedno od toga nije tačno?