Istraživači Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zabeležili su crnokrilog zijavca, vrlo retku pticu, na Sjeničko-pešterskoj visoravni, nakon 40 godine i tek treći put u Srbiji. U pitanju je, navode iz Društva, neobična šljukarica koja liči na veliku čiopu sa kratkim, malim kljunom i čvrstim repom.
Burno je bilo tokom javne rasprave u Kosjeriću na kojoj se razgovaralo o projektu korišćenja čvrstih goriva iz otpada u Titan cementari. Građani, koji se protive tom projektu, uložili su oko hiljadu primedbi na studiju koja ispituje njegov uticaj na životnu sredinu. O ovoj temi smo razgovarali sa stučnjacima i meštanima Kosjerića.
U Novom Pazaru je u petak održan protest protiv rudarenja zlata na Rogozni, a okupljenima su se obratili predstavnica Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS) Ljiljana Bralović i meštanin Rogozne.
U subotu, 18. aprila, u Beogradu će biti javno predstavljena Deklaracija o neotuđivosti javnih dobara, krovni dokument nove inicijative koja teži da ujedini sve aktere u borbi za očuvanje zajedničkih dobara.
Građani koji se protive izgradnji rudnika zlata na Rogozni već deset dana na ovoj planini ne dozvoljavaju prolaz vozilima koja sprovode istražne radnje. Ministarstvo rudarstva tvrdi da rudnik nije ni u planu, zbog čega se meštani pitaju čemu, onda, istražne radnje? O ovome smo pred sutrašnji protest ispred Opštine u Novom Pazaru razgovarali sa Selmom Slezović Mehović iz neformalne grupe „Ne damo Rogoznu”.
Centar za unapređenje životne sredine u sredu, 23. aprila sa početkom u 19 časova organizuje besplatnu onlajn info-sesiju pod nazivom „Kako domaćinstva postaju prozjumeri?“. Info-sesiju će voditi Vladan Šćekić i Ivana Jovičić, dok če svoja iskustva podeliti prozjumeri Nenad Maričić, Miloš Đukanović i Miloš Đorić.
Juče je završena javna rasprava o Nacrtu zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, odnosno propisu koji, kako se navodi treba da predstavlja ključni instrument za smanjenje industrijskog zagađenja i zaštitu zdravlja građana.
Ekološke organizacije i građani udruženi u zboru Novog Pazara pozivaju na protest protiv rudnika na planini Rogozna, 17. aprila ispred zgrade opštine u Novom Pazaru.
Koncept pravedne tranzicije zamišljen je kao zaštita najugroženijih u procesu dekarbonizacije, ali, kako pokazuje Tatjana Avramović, njegova primena otvara niz dilema — od zelenog ekstraktivizma do globalne nejednakosti.
Kako bi ozelenili grad i revitalizovali šumu na Milićevom brdu koja je stradala usled teškog snega, zasađeno je 130 borova uz veliki entuzijazam ljudi koji su se odazvali. Nemanja Jovanović iz udruženja Ekomorf kaže da je akcija prošla uz manje incidente i neprijatnosti vlasnika parcela, ali da ih to nije omelo u sadnji borova.
Ekološko udruženje Ekomorf iz Beograda, organizovaće prvu kolektivnu sadnju na Milićevom brdu, pod nazivom „Prvo drvo“ u nedelju, 29. marta. Milićevo brdo je na meti je nelegalne gradnje i uništavanja poslednjih godina, a ideja ove akcije je ozelenjavanje grada i revitalizacija šume na ovom brdu.
Zajednica za prava prirode Beograda obeležiće Svetski dan šuma 21. marta uz šetnju Košutnjakom i priču o važnosti zaštite šuma.
Bombardovanje naftnih postrojenja pored Teherana izazvalo je humanitarnu krizu u iranskoj prestonici u kojoj živi oko 10 miliona ljudi. Kiša puna nafte i crni dim prekrili su nebo i ulice, a generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije izjavio je u ponedeljak da su deca i stari u naročitom riziku, kao i da postoji pretnja od kontaminacije hrane, vode i vazduha.
Građani Krnjače najavljuju drugi protest pod nazivom „Krnjača nije deponija“, koji će biti održan 7. marta 2026. godine od 11 do 13 časova na Zrenjaninskom putu, kod Pančevačkog mosta. „Ovo je pitanje javnog zdravlja i bezbednosti i zato nećemo prestati da ga otvaramo dok ne bude rešeno na dobrobit građana Krnjače“, navodi se u saopštenju za javnost.
Stanovnici sela Ratari kod Obrenovca organizovaće dvočasovnu mirnu blokadu saobraćaja u četvrtak, 5. marta, u periodu od 14 do 16 časova. Ovim činom meštani žele da iskažu svoj najoštriji protest protiv najavljene izgradnje cementare u neposrednoj blizini njihovih domova i plodnih oranica.
Više od 40 nevladinih organizacija, uz veliki broj aktivista, intelektualaca i stručnjaka, kao i građana i građanki, potpisalo je saopštenje protiv izgradnje LNG terminala u Luci Bar i gasne termoelektrane na uvozni fosilni gas, kojem su se pridružile i Skupština opštine Bar i lokalna uprava. „Rizikovati jedan od najperspektivnijih primorskih gradova, zadužiti se u ime privatnih interesa moćnih LNG kompanija, ugrožavati živote građana, ekologiju i ciljeve dekarbonizacije – to nije i ne može biti interes građana Crne Gore“, ističu u saopštenju.
Studentkinje i studenti u blokadi pozivaju na skup 28. februara u 13 časova u parku Ušće. „Ne damo Ušće“, poručili su studenti.
Jedna od poslednjih zelenih oaza Beograda i dom zaštićenih vrsta životinja, Milićevo brdo, nova je meta investitorskog urbanizma. Nelegalna gradnja preti uništavanju ovog prirodnog dobra, zbog čega su se angažovale različite inicijative i organizacije, poput Ekomorfa, sa čijim predstavnikom Mašina razgovara.
Ekološki aktivisti u Portugalu nedavno su dospeli u fokus javnosti podnošenjem tužbe protiv Evropske komisije zbog odluke da planirani, nepopularni rudnik proglasi „strateškim projektom“. Borba lokalnog stanovništva protiv rudarske kompanije i saučesništva vlade ima brojne sličnosti sa borbom u Jadru. Razgovarali smo sa portugalskim aktivistom uključenim u odbranu Kovaš do Baroza, koji je ranije posetio Balkan i povezao se sa antiekstraktivističkim pokretima, o tome zašto ova dva pokreta treba da se udruže u solidarnosti.
Udruženje građana „Da (Ne) Dišemo Duboko“ poseduje video-snimak od 31. januara 2026. godine na kojem se jasno vidi da iz cevi deponije „Duboko“ ističe tamna, crna voda. Istog dana, u službenom zapisniku vodne inspekcije navedeno je da su vode koje se ispuštaju „bistre i bez obojenosti“ i da nije utvrđeno izlivanje neprečišćenih otpadnih voda.
Ministarstvo zaštite životne sredine dodelilo je milione dinara organizacijama povezanim sa strankama na vlasti i fantomskim organizacijama, a među dobitnicima su i udruženja povezane sa pomoćnikom ministra i članicom gradskog veća iz Novog Sada, otkriva istraživanje BIRN-a.