Serija razgovora: Susreti sa levicom
Mreža evropskih levičarskih organizacija, Transform, pokreće seriju online intervjua sa vodećim ličnostima evropskih levih partija. Snimke svih razgovora imaćete priliku da pogledate i naknadno na portalu Mašina.
Društvo
Nakon 323 dana štrajka glađu umro je Ibrahim Gokček. Policija gađala suzavcem ožalošćene
Turska policija je ispalila suzavce na ožalošćene koji su se okupili da se oproste od Ibrahima Gokčeka (Ibrahim Gökçek), i otela je telo pokojnog muzičara. Ibrahim je bio član zabranjene levičarske muzičke grupe Yourm, umro je 7. maja, nakon 323 dana štrajka glađu.
Gde se nalazi domaća farmaceutska industrija i da li može da proizvede vakcinu?
Domaća farmaceutska industrija je uništena lošim upravljanjem, a njeni ostaci su zatim privatizovani tako da sada rade u korist sticanja profita privatnih kompanija, a ne javnog zdravlja. Situacija pandemije i iščekivanje vakcine podsećaju na značaj ulaganja u javni zdravstveni sistem i farmaceutsku industriju kao njegov ključni segment.
Član Levijatana automobilom upao u migrantski prihvatni centar u Obrenovcu
Na društvenim mrežama se juče pojavio snimak mladića koji automobilom upada u migrantski prihvatni centar u Obrenovcu uzvikujući „Ne želim da moju devojku napadaju migranti.“ i „Ne želim muslimansku državu.“.
Sad je pravi trenutak da razmišljamo o alternativnom radnom zakonodavstvu
Koliko su tokom krize važne borba za svako radno mesto, izgradnja mreže klasne solidarnosti i stvaranje kolektivne moći, toliko je značajno i formulisanje konkretnih legislativnih predloga koje bi radnički pokret politički zastupao. Knjiga Maria Reljanovića Alternativno radno zakonodavstvo predstavlja važan korak u tom smeru.
Krov nad glavom zahteva od države da pomogne najugroženijima
Združena akcija Krov nad glavom zahteva da država hitno preduzme mere kako bi omogućila preživljavanje najugroženijim ljudima u Srbiji, koji su i dalje u potpuno van svih Vladinih mera podrške. Iz ove organizacije posebno ističu težak položaj sakupljača sekundarnih sirovina i njihovih porodica.
Kako smo obeležili Prvi maj tokom pandemije
Međunarodni praznik rada Prvi maj ove godine protiče u specifičnoj atmosferi koju određuje pandemija koronavirusa. Prvi maj u Srbiji protiče u znaku produženog policijskog časa koji je sprečio skupove ovim povodom tako da nakon dužeg vremena neće biti ni protesta ni proslava.
Prvi maj – borba koja traje
Ove godine Prvi maj obeležavamo u prilično specifičnim uslovima. Pandemija koronavirusa i stroge mere kontrole kretanja i okupljanja, koje su mnoge vlade nametnule, će sprečiti veliki broj prvomajskih proslava i protesta širom sveta. U Srbiji, ne samo da neće biti moguće organizovati prvomajski protest i druženja u prirodi već će većina nas praznik provesti zaključana u domovima, pod uslovom da ih imamo.
Koronavirus i nasilje prema ženama – pandemija iz senke
Vanredno stanje sa sobom je donelo ne samo izolaciju, veću ekonomsku nesigurnost i ugroženo psiho-fizičko zdravlje, već i porast nasilja prema ženama. Prisilni ostanak u svoja četiri zida sa nasilnikom dvadesetčetiri časa dnevno, mnogim ženama je život dodatno ugrozio.
Da li gradski prevoz može da isprati najavljene mere nakon vanrednog stanja?
Republički Krizni štab je najavio da će gradski prevoz početi sa radom osmog maja, kao i da će u vozilima na snazi biti posebna pravila.
Odbrana komšiluka na Dorćolu tokom policijskog časa
U delu beogradskog Dorćola je sinoć u toku policijskog časa održan protest građana i građanki zbog nastavka izgradnje trolejbuske mreže kojoj se ovaj komšiluk protivi a koja se poslednjih dana postavlja tokom policijskog časa kada je većini ljudi zabranjeno kretanje.
Da li je zdravstvo ikada bilo izvan politike?
Naše zdravstvo se nije razbolelo od korone. Opasnije od bilo kog virusa su loše, protivdruštvene politike od kojih zdravstveni sistem Srbije hronično pati.
Da li je sloboda „besplatna”? O ljudskim pravima tokom vanrednog stanja
Da li je ugroženost javnog zdravlja dovoljno opravdanje državama da suspenduju neka izborena ljudska prava, a kompanijama da nastave da ignosrišu ekonomska i socijalna prava ljudi?
Gorke investitorske suze: de fakto i de jure
Jadikovka gradonačelnika Leskovca Gorana Cvetanovića o tome da je od rukovodstva Jure dobio „tužno“ pismo u kom ga mole da radnike vrati na posao, jer će u suprotnom napustiti Srbiju, aktivirala je u mojoj duši, poput čelične opruge preciznog sata, neviđeni nivo empatije prema patnjama tog našeg investitorskog ponosa i dike.
Nasilje nad ženama u porastu. Organizacije traže od Vlade da dozvoli kretanje žrtvama nasilja
Odbor za ljudska prava Vranje i Udruženje Romkinja Osvit iz Niša poslali su 18. aprila Vladi Predlog dopune Uredbe o zabrani kretanja. Cilj predloga dopune jeste da se ženama i deci koja tokom izolacije i trajanja policijskog časa trpe nasilje omogući da neometano i nekažnjeno napuste svoje domove.
Pad cene nafte. (Bez)vredno crno zlato?
S dijagrama koji prikazuju kretanje cene nafte ovih dana je „otpalo dno“. Pitanje je koliko će značiti dogovoreno smanjenje proizvodnje, kada su skladišta nafte već sada praktično popunjena. Istovremeno, istorija nas uči da s drastičnim padovima cena crnog zlata, drastično pada i broj radnih mesta.
Na današnji dan izvršen proboj logoraša u Jasenovcu
Na današnji dan 1945. godine 600 od preostalih 1073 logoraša u Jasenovcu je izvršilo proboj. Napredovanje Narodnooslobodilačke vojske u Jugoslaviji je navelo upravu Jasenovca da krene sa uništavanjem dokumentacije i prikrivanjem zločina, miniranje delova logora, kao i ubrzane likvidacije zatočenika i zatočenica. Proboj je bio dogovoren za 10 časova ujutru, a nekolicina logoraša je stajala … Read more
Kada tržište diktira eutanaziju
Vesti o odstrelu životinja u tržištno orijentisanim zoološkim vrtovima govore o čitavom sistemu u kojem živimo. Ekonomija usmerena na profit u krizi ne može da sakrije svoje pravo lice.
Na današnji dan je osnovano sportsko društvo Radnički
Na današnji dan 1920. godine u Beogradu je osnovano sportsko društvo Radnički.
Kapitalizam izaziva katastrofe – socijalizam može da ih reši
Razorne posledice koronavirusa ozbiljno su uvećane iracionalnošću sistema koji ljudski život vrednuje kroz prizmu prihoda i rashoda. Suočene sa slomom, države su već morale da intervenišu na tržištima – sada treba da se prihvate planiranja obnove naših društava za budućnost.
Ekonomska kriza u doba pandemije: zakasnele i nedovoljne ekonomske mere Vlade
Procene ekonomskih posledica COVID-19 su od nipodaštavanja ubrzo stigle do predviđanja duboke globalne recesije. Potrebu da se država umeša u rad slobodnog tržišta niko više ne dovodi u pitanje, ali kome će biti pomognuto a ko će teret da nosi političko je pitanje. Borba protiv pandemije je ujedno i klasna borba.